Najveći problem sa kojim se ovi ljudi susreću je otežano kretanje. Ovaj problem bi se mogao rešiti obukom pas vodiča kao što je to učinjeno u mnogim drugim zemljama, gde je 28. april proglašen Danom pasa vodiča pa vam, njima u čast, predstavljamo neke od zanimljivih činjenica kao i pravila ponašanja ukoliko sretnete jednog od njih.

Najčešće rase koje se treniraju za pse vodiče su Nemački ovčar, Labrador i Zlatni Retriver.

Psi vodiči se treniraju najmanje godinu dana pre nego što budu odvedeni u porodicu kojoj su potrebni.

Ovi psi prolaze kroz veoma teške treninge i moraju da polože oko 55 testova pre nego što dobiju zvanje pasa vodiča.

Jedan od najtežih testova za ove pse je kako da nauče da ignorišu druge ljude i da budu uvek fokusirani na svog vlasnika, čak i kada im neko drugi nudi hranu ili ih doziva.

Uglavnom je najbolje da ne prilazite i da ne mazite pse vodiče, ipak ukoliko baš ne možete da odolite, najbolje je da prvo pitate osobu koju vodi.

Da bi se jedno štene istreniralo potrebno je oko 20 000 dolara.

Neke od stvari koje ovi psi nauče jesu da ocene visinu i širinu prepreka kako njihov vlasnik ne bi udario glavom ili ramenom o njih. Takođe treniraju se da idu u pravoj liniji sve vreme i da skreću iza uglova samo kada im se to kaže.

Nikada nemojte davati komande psima vodičima, njima smeju da komanduju samo njihovi vlasnici.

Trudite se da ne zbunjujete psa vodiča ukoliko ga sretnete jer on je ipak samo pas a ne robot, tako da, ukoliko šetate svog psa i naiđete na psa vodiča obavezno povucite svog psa i pustite vodiča da prođe. Ne približavajte se previše ovim psima jer vas oni neće napasti ali se mogu zbuniti, a to može negativno da utiče na osobu koju ovaj pas vodi.

Ukoliko naiđete na psa vodiča dok se on odmara, najbolje je da ga pustite da se odmori i ne dirate ga jer je ipak njihov posao prilično naporan.

Psi vodiči nisu uvek na dužnosti. Kada su kod kuće oni su kao i svi drugi psi razigrani i veseli, takođe svoje prsluke nose samo na javnim mestima, to se može smatrati njihovom službenom uniformom.

Možda najverovatnija činjenica je ta da slepi ljudi ne kupuju i ne iznajmljuju ove pse. Oni im se dodeljuju potpuno besplatno iako se u njih ulaže velika svota novca kako bi se trenirali. Takođe, njihovi vlasnici ih ne vraćaju kada psi odu u penziju. Naprotiv, njihovi vlasnici mogu da zadrže psa vodiča kada ode u penziju i da ga čuvaju kao svog ljubimca.

Iako psi vodiči postoje u mnogim zemljama, kod nas ih je jako malo iz razloga što ne postoje licencirane ustanove za obuku ovih pasa. Takođe kada bi se ovi psi obučavali kod nas, moralo bi se kažnjavati ukoliko neki restoran, kafić, hotel, taksi prevoz i sl. odbije da primi ovog psa sa svojim vlasnikom. Za njih ne važe pravila kao za ostale životinje jer su oni deo medicinske opreme za osobe sa oštećenim vidom.

Prvi zapisi o psima vodičima datiraju još od 79. godine nove ere i pronađeni su na arheološkom nalazištu u Pompeji. Psi vodiči su kroz vekove korišćeni u raznim zemljama, kao što su drevna Kina i srednjovekovna Evropa. Tokom XVIII i XIX veka, istoričari i antropolozi naišli su na više primera pasa vodiča u dečijim pesmama i pričama. Tada su takođe počeli da se pojavljuju i neki od prvih zakona koji su priznavali pse vodiče. Godine 1878, britanski parlament izuzeo je takse za „pastirske pse“ i „one koje slepi drže kao vodiče“.

Oko pola veka kasnije, 1934. godine, u Britaniji je osnovano Udruženje pasa vodiča za slepe (eng. Guide Dogs for the Blind Association – GDBA). Tokom Drugog svetskog rata, ovi pasi imali su široku upotrebu, posebno za veterane koji su izgubili vid u ratu. Međutim, tek 2010. godine, Udruženje je uspelo da doprinese uspostavljanju zakonskih pravila za osobe sa invaliditetom kojima su potrebni psi vodiči.

Međunarodni dan pasa vodiča ukazuje na ogromnu razliku koju psi vodiči prave u životima slepih ljudi. Nemoguće je osećati išta drugo osim čiste ljubavi i poštovanja kada uvidite koliko su ove životinje posvećene svojim vlasnicima, tj. svojim najboljim prijateljima, i koliko je dragocen i divan njihov odnos. Dakle, psi nisu samo naši sjajni drugari za igru, već i brižna, inteligentna i zaista čudesna stvorenja koja pomažu da životi ljudi širom sveta budu što radosniji i bezbrižniji.