Do sada je otkriveno preko 10 000 vrsta mrava, a medonosni mravi su među najneobičnijima. Za razliku od pčela koje ostavljaju med u saće, medonosni mravi skladište nektar u telu posebne grupe mrava radnika. Kolonija mrava koristi zalihe u tim živim „ćupovima s medom“ u periodima kada nema dovoljno hrane.

Da bi sipao ili uzeo med, mrav pipcima mora da dodirne pipke mrava koji čuva med i otkuca pravu lozinku. Čuvar tada otvara usta, a ujedno i ćup s medom. Protok meda kontroliše poseban ventil sa četiri pokretna poklopca, koji se nalazi u njegovom stomaku. Tokom životnog veka od nekoliko meseci, mravu koji čuva med stomak može biti napunjen i ispražnjen više puta.

Iako su čuvari meda nepomični, pod zemljom su bezbedni i zaštićeni od suše, vrućine i insekata grabljivaca. U tom tamnom podzemnom svetu, štite se od bakterija i gljivica tako što se mažu antibiotskom tečnošću koju luči posebna žlezda.

Kako nastaje ovaj „med“?

Lanac ishrane, da ga tako nazovemo, počinje s biljnim sokom i nektarom akacijinog drveća. Tim prirodnim sokovima hrane se lisne vaši. Njih zatim muzu mravi radnici, uzimajući im višak šećera koji se zove medna rosa ili medljika. Oni takođe skupljaju nektar direktno s drveća. Na kraju nektar koji sakupe odnose čuvarima meda. Naravno, pošto se ne kreću, čuvari vrlo malo jedu i veći deo medljike završi u „banci meda“!

Ali, šta je sa lisnim vašima? Da li su one na gubitku? Ni u kom slučaju. Kao prvo, mravi im ostavljaju dovoljno nektara. Kao drugo, štite ih od parazita i grabljivaca. Prema tome, i mravi i lisne vaši imaju korist od ove vrste simbioze, koja se zove mutualizam.

Većina vrsta medonosnih mrava se nalazi u suvim, pustinjskim ili polusušnim regionima u Australiji, SAD, Meksiku i na afričkom kontinentu gde pronalaženje izvora hrane može biti teško pa se veruje da je proizvodnja i skladištenje meda veoma teško.

Medonosni mravi (“Honeypot ant”) su toliko vredan resurs da će ih druge kolonije mrava ponekad napasti i pokušati ukrasti med.

U Australiji, Aboridžini takođe cene insekte pune meda i traže ih jer sadrže jestivi med.

Ima li razlike između ova dva meda?

Pa, prema jednoj studiji, iako ove dve varijante na prvi pogled izgledaju veoma slično, med od mrava ima manje viskoznu konzistenciju od pčelinjeg meda. Sladak je, ali ne baš tako sladak kao poslastica na koju smo mi ljudi navikli, i ima kiselkast ukus koji nije otkriven u medu pčela.