Udruženja za zaštitu životinja širom sveta taj dan obeležavaju akcijama i manifestacijama kojima podsećaju javnost koliko je životinja ubijeno, i koliko ih živi život u mukama zarad napretka nauke, zdravlja ljudi i lepote.
U svetu se godišnje u eksperimentima ubije oko 150 miliona kičmenjaka, od toga 12 miliona u Evropi.
U razvijenim evropskim zemljama postignut je napredak u zaštiti oglednih životinja.
Iako naučnici rade na pronalaženju inovativnih metoda, koji isključuju ovakve eskperimente, podaci o broju životinja nad kojima se i dalje sprovode, ne obećavaju.
U SJEDINJENIM AMERIČKIM DRŽAVAMA bezbednost lekova i kozmetike i dalje se testira na životinjama. Neki statistički podaci pokazuju da se godišnje ovakva testiranja sprovode na preko 800.000 životinja. Ipak, reč je o desetinama miliona životinja, jer su u izveštajima izostavljene ptice, miševi, pacovi i ribe. Štaviše, ove životinje nisu ni obuhvaćene američkim Zakonom o dobrobiti životinja.
Sprovođenje eksperimenata nad životinjama na prvom mestu trebalo bi da se zaustavi zbog njih samih, ali i zbog ljudi. Brojni su lekovi koji su nakon ovakvog testiranja izazvali negativna dejstva kod ljudi, a neki čak i smrt. Neminovno je da ljudski organizam nije isti, zbog čega se dejstvo leka kod životinja pokaže kao dobro, a kod ljudi izazove drugačije reakcije.
Neki lekovi koju su testirani na miševima, pacovima, zečevima, psima i majmunima, a kojima je davana čak i veća doza – majmunima oko 70 puta jača, na ljude su imale izuzetno negativno dejstvo, čak i smrtne ishode. Upravo ovakvo dejstvo imao je lek namenjen lečenju akutne leukemije u detinjstvu, koji je prethodno testiran na preko 15.000 miševa. Nažalost ovakvi primeri su brojni.
Životinje se ne koriste samo za lekove, već i za kućnu hemiju, osveživače vazduha, ali i za kozmetiku. Neke od najpoznatijih kompanija za negu i lepotu, optuživani su za ovakve eksperimente. Zečevi se najviše koriste u kozmetičkoj industriji, zbog toga što njihova koža ima najsličije reakcije ljudskoj, a u duvanskoj industriji psi rase bigl zbog svoje izdržljivosti.
Na interenetu su dostupni video snimci u kojima su prikazani neki od eksperimenata nad životinjama. Materijal je prikupljan uglavnom tajno, infiltriranjem ljudi u laboratorije kako bi istražili ophođenje prema životinjama, a zatim to predočili javnosti. Na Ju Tjubu postavljen je i uznemirujući snimak nekada najveće evropske laboratorije za ispitivanje nad životinjama, Huntingdon Life Sciences (HLS), koja je godišnje vršila eksperimente i ispitivanja na oko 75.000 životinja.
Na ovaj dan, širom sveta aktivisti i zagovornici dobrobiti životinja iznose svoje apele industrijama i državnim institucijama za zaustavljanje ovakvog ophođenja prema životinjama.
Kada se u nekom razgovoru pokrene priča o zaštiti laboratorijskih životinja, gotovo uvek izrone slična pitanja i nedoumice, poput sledećih: laboratorijske životinje ne bi ni postojale da nije ogleda u laboratorijama.
Kako mislite da nauka napreduje ako ukinemo oglede na životinjama?
Da li smatrate da je bezbedno koristiti kozmetičke proizvode ukoliko nisu testirani na životinjama?
Kako drugačije da objasnimo fenomene iz biomedicine ako ne koristimo životinje u školama i na fakultetima?
Još davne 1876. godine donet je prvi zakon o zaštiti životinja (Cruelty to Animals Act) i već pogađate da je to bilo u Velikoj Britaniji. Malo je poznato da je u toj zemlji kritička javnost tokom 19. veka zagovarala zaštitu laboratorijskih životinja, te da su se vodile ozbiljne diskusije, a neretko i protesti.
Na samom začetku ovakvog antivivisekcijskog pokreta, fiziolog i neurolog Maršal Hol, iako strastveni vivisekcionista, nije ignorisao kritiku i želju za polemikom, već je 1835. godine napisao dokument u kome objavljuje etičke principe eksperimentalne fiziologije. Ovaj dokument je kasnije bio temelj zaštite laboratorijskih životinja u pomenutom Zakonu, a sam antivivisekcijski pokret je ubrzao proces donošenja legislative. Celih 186 godina kasnije, Holovi etički principi su itekako savremeni i primenljivi. Hajde da ih pogledamo:
Ne raditi eksperiment ako se podaci mogu dobiti posmatranjem.
Eksperiment treba izvesti samo ako su ciljevi eksperimenta definisani i realni (dostižni).
Neophodno je da naučnici prikupe informacije o prethodnim istraživanjima, da bi se izbeglo nepotrebno ponavljanje eksperimenata.
Patnja eksperimentalnih životinja treba da bude svedena na minimum.
Svaki eksperiment treba da se sprovodi u uslovima koji će obezbediti neophodan prikaz i dokaz o njegovim rezultatima i tako ukazati (koliko je to moguće) da li je potrebno taj eksperiment ponoviti.
Još jednom ćemo se vratiti u Veliku Britaniju, i to u 1959. godinu, kada su Vilijam Rasel i Reks Barč u knjizi „Principi humane eksperimentalne tehnike“ detaljno opisali svoje 3R pravilo. Ono vrlo brzo postaje okosnica zaštite oglednih životinja savremenog doba. Naziv i filozofija ovog pravila su sažeti u 3 reči koje na engleskom jeziku počinju slovom R: replacement – zamena, reduction – smanjenje, refinement – usavršavanje. Drugim rečima, treba zameniti životinje kada god je to moguće, smanjiti broj životinja u ogledima i usavršavati tehnike i uzgoj kako bi etička cena bila što manja. Vremenom je počelo da se nameće četvrto slovo R koje je obezbedilo primenljivost prethodna tri, responsibility – odgovornost.
Nakon pominjanja odgovornosti, odnosno odgovornog pristupa nauci, obrazovanju, kozmetičkoj industriji i sl, mislim da malo drugačijim pogledom možemo da posmatramo pitanja i nedoumice s početka teksta. Dakle, kada bilo ko pomisli da bi bilo zgodno da se uradi ogled na životinji zarad nauke, obrazovanja, testiranja raznih proizvoda, trebalo bi sebi da postavi pitanja poput ovih:
Da li postoji zamena?
Da li sam dovoljno dugo i detaljno tražio/la zamenu?
Da li do saznanja mogu da dođem na neki drugi način?
Da li ovime ponavljam već postojeća istraživanja?
Da li treba da objavim informacije o svom neuspešnom ogledu, kako i drugi ne bi pravili slične greške i tako iznova ubijali životinje?
Da li je karmin vredan mučne smrti brojnih životinja ili već postoje ispitane i bezbedne supstance?
Da li mi istraživači dovoljno često sebi postavljamo ova pitanja?
Pošto je tema teška, a naizgled važna samo malom broju ljudi, moraću da vas zamolim za još malo promišljanja.
Kao prvo, hajde da ne okrećemo glavu kada se pomene ova tema. Dalje, spisak brendova, koji ne vrše eksperimente na životinjama zarad kozmetike, možete naći ovde i ovde ili skinite aplikaciju za mobilne uređaje. Ovako ćete odmah znati koji proizvodi nisu testirani na životinjama i tako možete direktno podržati kompanije koje se ponašaju odgovorno. Takođe, moram napomenuti da je naša zemlja još 2009. godine donela Zakon o dobrobiti životinja („Sl. glasnik RS”, br. 41/2009) kojim se zabranjuju ogledi na životinjama zarad testiranja kozmetike. Isto tako, nijedan kozmetički proizvod koji je proizveden u Evropskoj uniji nije testiran na životinjama. Ipak, neke poznate kompanije i dalje vrše ovakva testiranja u zemljama gde je to još uvek dozvoljeno, ili čak obavezno (kao što je to slučaj u Kini). Da pojednostavim: ako na kozmetičkom proizvodu piše da je napravljen u Srbiji ili Evropskoj uniji, okrutnost je izbegnuta. Neki proizvodi imaju i znak koji to naglašava. Za sve ostalo, proverite na predloženim linkovima i bojkotom kupovine izrecite svoj stav.
OPŠIRNIJE NA LINKU
CUVARI RAVNICE
