Likovi: Dreser, Klovn, Majmun, Lav, Slon

Lav: Dođite ovamo drugari moji! Moramo se nešto dogovoriti.

Slon: Ja sam uvek za dogovor kralju.

Lav: Nemoj me tako zvati. Ja sam ovde sluga, baš kao i ti.

Slon: E, silni lave, najjači među najjačima. Šta smo ti i ja doživeli?

Ti da skačeš kroz vatreni obruč, a ja najveća kopnena životinja da plešem na zadnjim nogama.

Majmun: Tužna je naša sudbina. Umesto da skačem sa grane na granu i da jedem ukusne banane, moram da nosim ovu smešnu kapu i da udaram u bubanj prateći zvuke trube. Dobro... Barem pokazujem da sam talentovan za muziku. Ali, svejedno...

Dreser: Šta se vi tamo domunđavate. Na znak trube svi izađite na pozornicu i poklonite se publici. Prvi ćeš nastupiti ti Klovnu.

Klovn: Mislim da danas neću nastupati. Majka mi je bolesna i moram ići da je vidim.

Dreser: Kakva majka? O čemu ti pričaš? Ja sam rasprodao sve karte i predstava se mora održati. Posle toga idi kud ti je volja.

Klovn: Ali, ja ne mogu da se smejem kad znam da je mami loše.

Dreser: Ne pitam ja tebe da li možeš ili ne . Tvoj posao je da budeš veseo i da nasmeješ publiku.

Majmun: Ne mogu ni ja da nastupim. Klovn je moj najbolji drug, a najbolji drugovi dele sve, i sreću i tugu. Njegova tuga je i moja. Ja ne mogu da sviram kad se mom drugu plače?

Dreser:  Ništa vas nisam pitao. Vi ste ovde da radite, a ja da mislim.

Lav: Mislim da ćemo danas promeniti uloge. Danas ćeš ti dreseru skakati kroz vatreni obruč, a ja ću svirati trubu.

Dreser: Sve ću ja vas korbačem išibati. Nećete vi meni tako! Večeras nema večere! Naučiću vas  pameti!

Slon: Ti si zaboravio s kim pričaš? Znaš li da te mogu oboriti samo jednim udarcem surle? Nego, penji se na žicu da nam uz ritam muzike odigraš nešto!

Dreser: Vi i dalje ne slušate. Sve ću vas ja...

Lav: (Riknu) Dosta si ti nama komandovao. Sada ćeš malo da slušaš. Brže izlazi na binu! Publika čeka. Predstava je plaćena i mora se održati. Ja palim vatru.

Dreser: Nemojte, molim vas! Pa, nije sve u novcu. Ljudi smo. Valjda ćemo se dogovoriti. Vratiću novac publici.

Majmun: A, sad smo ljudi. E, pa mi nismo ljudi i ne razmišljamo kao vi. Mi smo životinje i ponosimo se svojim rodom.

Slon: Ti si čovek i umesto da si svoju pamet upotrebio za napredak, ti je koristiš da bi pokoravao prirodu.

Lav: Tako više neće moći!

Dreser: Molim vas, pustite me! Obećavam da ću se promeniti. Raspustiću cirkus i od sada ću živeti samo da pomognem  vama i svim ostalim životinjama iz cirkusa da nađu put do kuće.

Lav: To je već bolje. Ipak pokazuješ da  si razuman i da si čovek. Od sada ćemo biti prijatelji.