Naravno, tu je i njen najbliži saradnik, učiteljica Lucija Tasić – koja nam je ovu pesmu I poslala.
Modra mora, i plave reke
staništa za ribe i biljke neke
pogled u njih dušu radosti,
zato smo tamo česti gosti.
Zelena jezera gorske oči,
svetle k'o mačije oči u noći
u njima se ogledaju oblaci i šuma,
i mame svakog putnika sa druma.
Zelena polja, livade. šume
šarenog cveća uvek prepune,
zovu u goste pčele, leptire
cvrčke koji svuda zavire.
Zlatno Sunce jutrom nas budi,
deca su vesela, veseli su ljudi,
izvor je toplote i svetlosti,
izvor je i naše životne radosti.
Nebo se crni, a sjaje zvezde,
udobno se po njemu gnezde
i veselo nam namiguju,
jer svaku našu tajnu čuju.
Uživaj u raskoši jer sve je tvoje
čarobne su boje planete moje.