Zasnivati svoju praksu na Osnovama programa „Godine uzleta“ podrazumeva sagledavanje deteta kao jedinstvenog i celovitog bića., kompetentnog i bogatog potencijalima, aktivnog učesnika zajednice vršnjaka i odraslih i kao bića posvećenog učenju, bića igre i kreativnog bića.

Projekat „Bubarijum“ upravo oslikava jedno novo sagledavanje deteta, kroz kojeg dete srećno uči, razvijajući svoje ukupne potencijale. Takođe, igre, aktivnosti i učenja kroz ostvarivanje realnog programa, oslikavaju i drugačije sagledavanje prakse vrtića, te vrtić postaje prostor demokratske prakse i mesto zajedničkog življenja.

Projekat „Bubarijum“ započet je dečijom spontanom igrom u dvorištu vrtića i interesovanjem za „Hotel za insekte“, koji se nalazi u delu eksterijera pod nazivom „Nemaju sve učionice četiri zida“. Vaspitači su prepoznali dečiju potrebu da nauče nešto više o ovoj temi, ali i spremnost da sami istražuju, otkrivaju i donose zaključke, tvrdnje i provere tih tvrdnji. Najpre, formirane su prostorne celine za učenja od materijala i sredstava koji su se već nalazili u vrtiću: enciklopedije o insektima, insektarijum, lupe, mikroskopi, saće, slagalice „Insekti“ i sl.

Pismom porodici roditelji su upoznati sa temom učenja i pozvani su da se priključe istom. Sve ostalo, produkt je dečije mašte, kreativnosti vaspitača i spremnosti roditelja i lokalne zajednice da se priključe življenju, stvaranju i učenju u vrtiću.

Prateći dečija interesovanja, projekat smo započeli istraživaima o pčeli, jelenku i skakavcu, počev od zidnih novina, dokumentarnih zapisa, prezentacija i posmatranja, pa do posete pčelara vrtićkoj grupi. Tokom ostvarivanja programa, stvarani su produkti kojima su se prostorne celine, na dnevnom nivou, širile, rasle i postajale bogatije. Prostor za učenje svakodnevno je menjao svoj oblik, postajući jednog dana laboratorija o jelenku, drugog istraživački centar za vilingog konjica, a trećeg park Vondel u Amsterdamu. Informacije, odgovori i načini učenja smenjivali su se, skoro istom dinamikom: putem prezentacija, posmatranjem života insekata i beleženjem zapaženih zaključaka, pa sve do izleta u Sremske Karlovce i učešća u „Vodenim“ i „Šumskim avanturama“.

Integrisano učenje podrazumeva prožimanje igre i učenja, a svaka situacija se poštuje kao situacija učenja. U skladu sa tim, vaspitači su „uneli“ novu provokaciju kroz priču „Klinika moći i pomoći“ iz knjige „Prolećna žurba sa vilom Đurđicom“, autorke Željane Radojičić Lukić.  Ovim smo istakli razlike između tradicionalnog kurikuluma i integrisanog kurikuluma. Sam po sebi, vrtić je inspirativna sredina za ovu vrstu učenja, te uz adekvatan odgovor vaspitača, njegovu spremnost da se preispituje i kreira podsicajnu sredinu, učenje postaje srećno. Jedna od ključnih uloga vaspitača je da motiviše decu da primenjuju različite stilove učenja, te smo projekat nastavili stvarajući brojalice, dramski tekst „Oliver i šest insekata“, učestvovajući na Festivalu lutkarstva, izrađujući likovne radove na temu insekata, ali i merenjem težine sastojaka potrebnih za izradu medenjaka. Priča „Klinika moći i pomoći“ omogućila nam je mnoštvo novih sadržaja kojima smo produbljivali tematiku projekta. Otkrili smo zelena livadska udubljenja, upoznali njihove stanovnike, naučili šta su flora i fauna, ali i spoznali značenja naših moći. Stvarajući zbirku porodičnih moći, deca su dalje razvijala empatiju i negovala pozitivan odnos prema drugima. Razumeli su da je moć „moći pomoći“, „moći ne odmoći“ i da su prave vrednosti one koje nas čine dobrima. Vaspitači su akcenat stavili na to da deca razumeju da je ponašanje ono što govori o nama.

Projektom „Bubarijum“ ostvarili smo mnoge zadatke kroz brojne integrisane sadržaje: shvatanje raznovrsnosti insekata i mogućnosti njihove klasifikacije (tvrdokrilce, štetočine, ugrožene vrste, lete-ne lete); uočavanje karakteristika i izgleda insekata i povezivanje sa njihovim prilagođavanjem sredinskim uslovima; otkrivanje uzajamne povezanosti predstavnika živog sveta (insekti i ptice); poznavanje sredine podesne za opstanak pojedinih vrsta; uočavanje specifičnosti u ponašanji insekata.

Kroz brojne likovne aktivnosti deca su imala priliku da se likovno izraze koristeći se različitim likovnim i slikarskim tehnikama i različitim podlogama (staklo, papir, karton, beton, tkanina).

Čitanjem, prepričavanjem, uvežbavanjem dramskog teksta, razvijali smo slušnu pažnju, fonematski sluh i fonematsku percepciju. Negovali smo glasovni kvalitet: visinu, snagu i boju glasa, kao i regulisanje tempa govora. Otkrivali smo značenja nepoznatih reči i susreli se sa pojmom „sinonim“, kroz potragu imenovanja istog predmeta, bića ili pojave različitim nazivima.

Izradom trodimenzionalne makete „Zeleno udubljenje“ razumevali smo prostorne relacije, oblike predmeta i izgled materijala. Upoređivali smo veličine, sabirali brojeve prve desetice, uopštavali, klasifikovali i pronalazili parove slika.

Realizacijom projekta ostvarili smo uspešnu saradnju sa porodicom, sa lokalnom zajednicom, sa Pokretom Gorana Vojvodine.

Obeležili smo značajne datume: „Svetski dan leptira“ i „Svetski dan zaštite životne sredine“.

Razumeli smo neke od najozbiljnijih posledica nepromišljenog odnosa čoveka prema prirodi i njenim zakonitostima

Projekat „Bubarijum“ u potpunosti je ostvario ciljeve predškolskog vaspitanja i obrazovanja koji su usmereni na dete – podrška dobrobiti deteta. Šta je za dete dobrobit u realnom programu?

-         Da se dete oseća dobro i vitalno; ostvareno, srećno i zadovoljno; sigurno, ali ne prezaštićeno; pripadnikom zajednice vrtića i šire zajednice.

-         Da dete bude uključeno u zajednicu vršnjaka i vrtića; da bude uključeno u raznovrsne kreativne i svrsishodne aktivnosti; da bude saslušano i uvaženo; da bude prihvaćeno u svojoj jedinstvenosti.

-         Da dete može da upoznaje svet oko sebe, proširuje svoja iskustva i znanja; da dete može da posmatra, pita se, razmenjuje, istražuje, mašta; da može da ispoljava svoja interesovanja, da bira i preuzima inicijativu; da može da spoznaje sebe i svoje mogućnosti.

-         Da dete ume da pravi dobar izbor, da donosi odluke i da preuzima odgovornost; da uspešno komunicira i sarađuje sa drugima; da doprinosi svojoj zajednici, brine se odrugima i svom okruženju; da uči i voli učenje.

Vesna Stanimirović

Vaspitač i direktor PU „Stonogica“