Tako možemo imati nadu da će se ekološka kriza jednom završiti. U osnovi ekološkog vaspitanja važno je da deci otkrijemo ljudske kulturne vrednosti.

Dom je najvažnije mesto čoveka, kulturni simbol - odnos.  Bazične vrednosti svake kulture. Postoje zajedničke vrednost (ljubav, dom, sreća, deca, domovina...).     

Kada dete vidi prirodu kao skup odnosa prema ljudima i sebi - onda je to ekološko obrazovanje i vaspitanje. Njegov odnos prema svetu će biti drugačiji, a kada shvati da je to lepo, onda neće podići ruku na lepotu da bi je uništavao. Postaju zaštitnici te lepote.   

Jedinstven (kritični) uzrast kada možemo da formiramo pojmove i gradimo svest o sebi i sredini – da dete živi u skladu i dobrim međusobnim odnosima sa drugima, je od 5 do 7 godina. Ako u tom periodu  ne uspemo da pravilno formiramo pojmove, onda je kasnije to mnogo teže uraditi ili ćemo morati da pogrešno izgrađene pojmove popravljamo.     

Deci je, pored pružanja gotovih znanja, potrebno omogućiti da do njih dolaze samostalno promenama u mišljenju, kako bi se kvalitetno promenio odnos deteta prema prirodi.

Treba podsticati intelektualne sposobnosti i mišljenje.

Deca nemaju utisak da ih nešto učimo. Mi se igramo, pričamo, smišljamo zagonetke, odgonetamo ih, rešavamo probleme, sastavljamo priče, putujemo, pravimo diskusije i crtamo.

Može se povezati i integrisati sa drugim programima koji se realizuju sa decom.