Da li divlje životinje znaju kako da se izleče? Naučni ukazuju da životinje zapravo imaju znanje o prirodnim lekovima. U stvari, one imaju pristup najvećoj svetskoj apoteci – prirodi. Zoolozi i botaničari tek počinju da razumeju kako divlje životinje koriste lekovito bilje da spreče i leče bolesti.

Nauka u nastajanju po imenu farmakognozija proučava kako životinje koriste lišće, korenje, semenke i minerale za lečenje različitih vrsti bolesti. Tradicionalne kulture su vekovima imale znanje o životinjskom samolečenju; mnogi domaći lekovi potiču od opažanja koje biljke koriste životinje kada su bolesne. Tek poslednjih 30 godina se farmakognozija naučno proučava. Biolozi koji su svedočili kako životinje jedu hranu koja nije deo njihove uobičajene ishrane, shvatili su da su se životinje njima lečile.

Za jednu godinu posmatranja trudne afričke slonice došlo se do otkrića. Slonica je zadržala svoje uobičajene prehrambene navike tokom duge trudnoće, ali su se te navike naglo promenile pri kraju. U poodmakloj trudnoći, slonica je krenula u potragu za žbunjem koji je rastao 20 kilometara od njenog uobičajenog izvora hrane. Slonica je žvakala i gutala lišće i koru tog žbunja i par dana kasnije, okotila se. Slonica je, čini se, tražila isključivo tu biljku da bi podstakla trudove. Istu biljku takođe koriste kenijske žene za pravljenje čaja koji izaziva trudove.

ŠIMPANZE UZIMAJU SVOJE LEKOVE

Ne samo da mnoge životinje znaju koje biljke su im potrebne, već i tačno znaju koji deo biljke trebaju da koriste i na koji način da ih konzumiraju. Tanzanijske šimpanze su osmotrene kako koriste biljke na različite načine. Grm Aspilia ima bodljikavo lišće, koje šimpanze pažljivo poklope i smotaju pre nego što se proguta. Bodljikavo lišće čisti probavni sistem šimpanzi od parazitskih crva.

Iste šimpanze takođe gule koru i jedu srž Vemonia biljke (poznate i kao „gorki list“). U biohemijskim istraživanjima, nađeno je da Vermonia ima anti-parazitna i anti-bakterijska svojstva. I Vermonia i Aspilia se već dugo koriste u tanzanijskoj domaćoj medicini za stomačne tegobe i groznice.

Jedu ih samo bolesne šimpanze. Šimpanze se obično krevelje dok žvaću srž Vermonia biljke što ukazuje da to ne jedu radi dobrog ukusa; zdrave životinje smatraju da je gorak ukus neprijatan.

PRIRODNA APOTEKA ZA SVE

Divlje životinje neće potražiti lekovito sredstvo osim ako im je potrebno. Naučnici koji proučavaju babune kod Awash vodopada u Etiopiji primetili su da, iako stabla Balanites aegyptiaca rastu svuda u okolini vodopada, jedino babuni koji žive ispod vodopada jedu njihove plodove. Ovi babuni su bili izloženi parazitskom crvu vodenog puža. Plodovi Balanites stabla poznati su da teraju puževe. Babuni koji žive iznad vodopada nisu u kontaktu sa vodenim puževima i prema tome, nemaju potrebe za ovim lekovitim plodovima.

Mnoge životinje unose minerale kroz glinu ili drveni ugalj zbog njihovih lekovitih svojstava. Kolobusi sa ostrva Zanzibara su posmatrani kako kradu i jedu drveni ugalj sa lomači. Drveni ugalj neutrališe toksične fenole koje kolobusi unose kroz mango i listove badema, što je praktično njihova ishrana.

Za neke vrste južnoameričkih papagaja i makao papagaja poznato je da jedu zemlju sa visokim sadržajem kaolina. Ishrana papagaja sadrži toksine zbog semena voća koje jedu (Čak i jabukovo seme sadrži cijanid). Zemlja sa kaolinom upija toksine i izbacuje ih kroz probavni sistem papagaja, što ih čini nepovređenim od trovanja. Kaolin se koristio vekovima u mnogim kulturama kao lek protiv tegobe gastrointestinalnog trakta čoveka.

OPSTANAK LEČENIH

Dakle, kako životinje znaju kako da se leče? Neki naučnici veruju da je evolucija dala životinjama urođenu sposobnost da odaberu ispravne biljne lekove. U pogledu prirodne selekcije, životinje koje mogu pronaći lekovite supstance u divljini imaju veće šanse da opstanu. Ostala zapažanja su pokazala da se, pogotovo među primatima, medicinske veštine uče ili se prenosi znanje od iskusnijih i starijih. Odrasle ženke su često viđene kako udaraju po ruci svoje potomke određenim lišćem ili stabljikama, kao da im govore da tu biljku ne smeju koristiti.  

Divlje životinje se ne oslanjaju na sintetički proizvedene lekove u lečenju svojih bolesti; lekovi koji su im potrebni su već dostupni u njihovom prirodnom okruženju. 

Dok životinje u divljini znaju instiktivno kako da se izleče, ljudi su ostali bez ovog znanja zbog izgubljene veze sa prirodom. Otkad su se divlje životinje počele posmatrati kako vode brigu o sopstvenom zdravlju, postavljaju se pitanja kako mi pristupamo zdravstvu sa prirodnim lekovima, ne samo za nas, već i za naše ljubimce i domaće životinje.