To je nevidljivi gas koji je potreban biljkama za rast, a ljudi i životinje ga izdišu...
Danas najveću zabrinutost izaziva ispuštanje gasova sa efektom staklene bašte!
UGLJEN-DIOKSID (CO2) se prirodnim putem oslobađa pri vulkanskim erupcijama, a oslobađa i troši u ciklusima disanja i fotosinteze, kao i pri razmeni između okeana i atmosfere. Najčešće su prirodni ponori i izvori CO2 uravnoteženi, tako da se proizvede upravo onoliko koliko se potroši.

Međutim, u poslednjih 200 godina, najveći deo atmosferskog CO2 emitovanog u atmosferu je posledica ljudske aktivnosti. Najznačajniji antropogeni izvori su sagorevanje fosilnih goriva (petrolej, prirodni gas, ugalj) u elektranama, industriji i saobraćaju i unštavanje šuma.

Proces proizvodnje električne energije je odgovoran za 39% celokupne emisije CO2. Petro-rafinerije, hemijska industrija, industrija proizvodnje metala, papira, hrane i minerala oslobađaju velike količine CO2, dok se manja količina oslobađa kao nusprodukt pri proizvodnji cementa, gvožđa, čelika, aluminijuma i cinka.

Produkti petroleja se koriste u različitim materijalima kao što su plastika, lubrikanti i rastvarači koji mogu ispariti, rastvoriti se ili razgraditi, pri čemu se takođe emituje CO2.

Dve trećine emisije od transporta potiče od kopnenog saobraćaja.

PROJEKAT EKOLOŠKOG UDRUŽENJA „ZELENO PITANJE“ IZ NOVOG SADA  „OBNOVLJIVI IZVORI ENERGIJE ZA POČETNIKE I OSTALE“ JE POMOGLA GRADSKA UPRAVA ZA ZAŠTITU ŽIVOTNE SREDINE NOVOG SADA.