Veličina ugljeničnog otiska pokazuje koliki on ima uticaj na klimatske promene. Ugljenični otisak svakog od nas zavisi od naših navika i odluka koje svakodnevno donosima. Ako, recimo  u školu idemo peške ili biciklom, a ne voze nas roditelji, ostavićemo manji ugljenični otisak i time sačuvati Planetu od zagađenja, koje prouzrokuje klimatske promene. Ako zavrćeš vodu dok pereš zube, takođe štitiš Planetu Zemlju od zagađenja.

Možemo da zaključimo da svaku odluku koju doneseš ti kao pojedinac ili članovi tvoje porodice, može imati uticaj na svet oko tebe.

Termin ugljenični otisak je zapravo prvo promovisala naftna kompanija  British Petroleum,  ovaj termin je veoma brzo počeo da se koristi u svim delovima sveta.

Pomoću kalkulatora svako od nas može da izračuna koliko on, na osnovu ličnih navika, emituje gasova sa efektom staklene bašte. To je veoma važno, jer ukoliko svi mi  znamo koliko naše navike utiču na klimatske promene, mogli bismo da te navike promenimo, čime bismo smanjili svoje emisije i ublažili klimatske promene.

Istraživači su  izračunali emisiju ugljen-dioksida beskućnika koji je jeo u narodnim kuhinjama i spavao u skloništima za beskućnike u Sjedinjenim Američkim Državama. Iako ne poseduje gotovo ništa i živi na rubu egzistencije, taj pojedinac emituje oko 8,5 tona ovog gasa godišnje.

Ove godine smo zbog pandemije nažalost bili u prilici i da sprovedemo svojevrsni eksperiment koliko bi drastične promene navika pojedinaca mogle da smanje emisije gasova sa efektom staklene bašte.

Rezultati istraživanja Univerziteta u Istočnoj Angliji pokazali su da su se početkom aprila, kada je veći deo sveta bio u karantinu kako bi se obuzdala pandemija koronavirusa, dnevne emisije gasova sa efektom staklene bašte smanjile za 17 odsto. To je zaista mnogo, ali i pored svih odricanja ogromnog broja stanovnika, kada se posmatra ukupno, emisije su smanjene za manje od petine.

KO JE SVE ODGOVORAN ZA EMISIJE UGLjEN-DIOKSIDA?

Pojedinci, utiču na emisije gasova sa efektom staklene bašte, ali oni nisu ni približno najveći zagađivači na svetu.

Proizvođači fosilnih goriva vrše najveći uticaj na klimatske promene. Izveštaj objavljen 2017. godine pripisao  je čitavih 70 % svetskih emisija gasova sa efektom staklene bašte tokom prethodne dve decenije 100 proizvođača fosilnih goriva. Međutim, prošlogodišnji izveštaji ukazuju je da je vodećih 20 kompanija koje proizvode fosilna goriva odgovorno za trećinu svetskih emisija ugljen-dioksida.

Ono što je sigurno jeste da dokle god je ceo sistem zasnovan na upotrebi fosilnih goriva, ne može se očekivati da pojedinci promenama sopstvenih navika mogu puno da utiču na smanjenje koncentracije ugljen-dioksida u atmosferi.

Ovo naravno ne znači da bi svi trebalo da prestanemo da razmišljamo o načinu na koji utičemo na klimatske promene i životnu sredinu.

Ukoliko  svaki pojedinac prestane da jede meso, povede računa o energetskoj efikasnosti, zameni automobil na benzin električnim automobilom i počne ređe da putuje avionima, doprineće smanjenju ukupnog nivoa gasova sa efektom staklene bašte, ali ono što je mnogo bitnije jeste da celokupan sistem uvede mere i propise kojim će se smanjiti upotreba fosilnih goriva, umesto čega će se koristiti obnovljivi izvori energije, kao što su solarna (Sunčeva energija), energija vetra, na primer. Tek tada ćemo moći da svedočimo značajnom uticaju na ublažavanje klimatskih promena.

Sonja Tucaković, profesorica hemije