Lišće, njihov glavni izvor hrane, im pruža veoma malo energije i hranljivih sastojaka i ne vari se lako. Lenjivci zbog toga imaju veliki i specijalizovani želudac koji ima više odeljaka u kojima bakterije razlažu žilavo lišće. Skoro dve trećine težine tela dobro nahranjenog lenjivca se sastoji od sadržaja njegovog stomaka.

Naziv su dobili po tome što su doslovno lenji. Lenjivci nastanjuju isključivo krošnje stabala tropskih kišnih šuma Srednje Amerike i područja Amazonije pa do južnih područja Brazila. Ime mu izvrsno pristaje jer spava najmanje 18 sati dnevno. Katkad mu treba i nedelja dana da svari svoj obrok.

Ima malu glavu pa je zato može okrenuti za čak 270 stepeni. Uglavnom živi na drveću i s njega silazi jednom u 8 do 10 dana. Dug je 60-64 centimetara i težak oko 9 kilograma.

Iako nisu u stanjju da opstanu izvan tropskih šuma Južne i Srednje Amerike, u ovom okruženju lenjivci su izuzetno uspešna bića: u pojedinim oblastima na njih otpada dve trećine svih sisara.