Stojan Čupić je ovog junaka, iz svoje čete u doba Prvog srpskog ustanka imenovao za buljubašu.

Stablo hrasta se vertikalno pocepalo na dvoje. Nadležni su ga pričvrstili, a meštani ga čuvaju kao uspomenu na Zeku Buljubašu.

Kao stablo hrasta, ime ustanika i cela biografija je dvodelna. Hercegovac, Jovan Gligorijević bilo mu je ime na rođenju. Nadimak, poznatiji od imena nosio je zbog upadljivih, zelenih očiju. Rodno Domane, kod Nevesinja napušta zbog ubistva turčina, Mujage Anadolca. Branio je čast i imetak udovice Ikonije u koju se kasnije i zaljubio. Prateći trag svoje porodice koja je izbegla zbog osvete-ubistva oca i brata, otišao je za Višegrad. Vredan i čestit zaposlio se kao splavar na Drini. Tu je upoznao Stojana Čupića i vojvodu Simu Katića koji su mu porodicu pronašli kod Bjeljine.

Nenadoknadiv gubitak u porodici bio mu je dodatni motiv. Branio je narod na ušću Drine od turaka, sa četom koju je odabrao. Svoje Golaće nazvao je tako, jer nisu imali kuće i porodice, mladiće, hrabre i jake. Smrt ga je dočekala 1913. godine u boju na Ravnju. Ravnjanci su mu podigli spomenik, a velika drvena skulptura sa grmom kao „sveto trojstvo“ upućuju na davna vremena.

Jovan Dostanić

Učenik 7-2

OŠ “Dobrosav Radosavljević Narod“

Mačvanska Mitrovica

Mentor: nastavnica biologije i hemije

Olivera Filipović