Nalazilo se uz glavni put, a iza bloka stambenih zgrada. To igralište je do nedavno bilo veoma lepo za igru i druženje. Bilo je ograđeno malim betonskim zidićem i ogradom od zelenih letvica. Okolo je bila kratka zelena trava, a unutra sitni kamenčići. Razne klackalice, ljuljaške, tobogani i penjalice plave, crvene, žute, zelene i bele boje još više su ga krasile. Deca su se rado igrala i družila na njemu, a za starije je bilo mesta na klupama. Onda, jedne letnje noći, starija deca su većinu sprava za igru izlomila, kao i veći deo ograde. Skoro ništa nije ostalo. Stanovnici zgrade ponovo su sredili igralište, iako ono više nije bilo isto.  Ali, nažalost, ono što se dešava jednom ponavlja se vrlo često. Sve manje je dece koja će tu da se igraju, a sve više flaša, limenki, kesa i raznih otpadaka koje pronalazimo svaki dan. Retko se tu igramo, ali ga često čistimo. Nadamo se da će se svest o značaju životne sredine probuditi kod svih nas i da će se pronaći izgubljeno igralište.

Jovana Radmanović i Nemanja Radmanović 4. razred

Mentor Olinka Macanović