Godinama odlazim na Staru Tisu, kod Čuruga, gledam na preku stranu u Biserno ostrvo, i mislim, dobro, ne sija kao biser, mora da pored njegove obale žive školjke bisernice. Maštao sam kako ću da, kada dovoljno odrastem, preplivam Staru Tisu i skupim bisera koliko mogu da ponesem i biću najbogatiji  na svetu.

Šalu na stranu, ove godine sam rešio da razjasnim misteriju imena ovog prelepog predela.

Biserno ostrvo je zapravo deo kopna koji je ostao izolovan, kada su u 19. veku prokopali kanal, kako bi skratili tok Tise, koja je u ovom delu Vojvodine vijugala tokom dužine preko 24 kilometara. Ovaj prosek,  početkom 20. veka postaje jedini tok reke Tise, a Stara Tisa ostaje rečno jezero.

Zbog godina plavljenja i nanosa koje je reka Tisa ostavila u ovom području je zemljište veoma plodno. Upravo zbog plodnog zemljišta i posebne mikroklime na Bisernom ostrvu su uspešno uzgajane lubenice i dinje, koje su ljudi nazivali tiskim biserima, otuda ime ovom ostrvu.

Ceo ovaj predeo zaslužuje epitet bisera, po svojoj lepoti i po prirodnim bogatstvima. Na Staroj Tisi nije neobično da vam društvo u kupanju pravi zmija belouška. Vilini konjici lete oko vas, a žabe u senci trske, vrba, topola ili hrasta lužnjaka koji rastu na obali nesmetano vrebaju plen u vašem prisustvu. Lastavice preleću vodu u niskom letu loveći insekte, a galebovi  ne beže ni kada im priđete na svega par metara.

Ceo predeo zrači lepotom i prija oku i duši.

Miloš Radaković 7. razred

Mentor Zlatica Kosanović