Na pitanje naše redakcije zašto plače, drvo je odgovorilo: "Ja sam jedno posečeno drvo, i tamo gde sam nekada ponosno stajao sada ljudi bacaju smeće. Bacaju papiriće, kese, opuške, maramice. Šta god im je višak u džepu oni samo izbace. A mene su posekli i drago mi je zbog toga, ne mogu ovo više ni da gledam. Kad bih ja bio glavni odredio bih kaznu od 500 hiljada dinara za sve te nemarne ljude koji se ponašaju ružno i čine naš Beograd najružnijim gradom na svetu."

A onda je drvo pognutih grana reklo još nešto: "Ako nastavite ovako moraćemo svi da se selimo na Mars ili možda na Neptun".

Dragi naši sugrađani, čuli ste savet jednog mudrog drveta.

Vreme je da se promenimo i počnemo otpad da recikliramo. Reciklaža je kad flašu od soka ne bacis na travnjak ili u kantu, već je baciš u specijalni kontejner za plastiku. A onda sve te flaše odnesu u fabriku za reciklažu i od nje naprave nešto sasvim novo.

Učinimo čistom našu planet, počnimo od našeg grada.

Milan Nešković 5. razred i Nikola Stanković 7. razred

Mentori: Marija Vranić i Ivana Nikolić