Velika stabla hrasta, javora, breze, lipe, zimzelenih borova i jela, čine predivnu hladovinu u kojoj uživamo leti, kao što i svakog dana i svakog minuta uživamo u čistom i svežem vazduhu. Koliko puta sam primetio ovu prednost kada sam se posle šetnje po centru grada vratio u svoje naselje ....

Upravo u ovakvoj maloj zelenoj oazi desilo se pre dvadeset dana da su preko noći posečena stabla predivnih, pedeset godina starih hrastova. Preko noći su stabla nestala, zemlja je opustela, ograđeno je gradilište i započeli su radovi na izgradnji još jednog poslovnog objekta.

Sada su džakovi sa šutom zamenili opalo lišće u jesen. I tako malo po malo uništavamo prirodu umesto da budemo njeni čuvari. Čuvar može biti svako od nas i to u svakom trenutku, svakog dana. Svako može da posadi drvo i to ono što najviše voli. Da, uživajući uz njega dok raste, nauči da voli prirodu.

Svako može bar jednom nedeljno ispred svog ulaza da počisti smeće i odnese sve ono što zaostane za čistačima iz gradskog preduzeća.

Umesto da svakodnevno kupujemo po jednu flašicu vode, zar ne bi bilo bolje da uzmemo flašicu za više upotreba....

I tako, malo po malo, svakog dana i svako od nas može biti čuvar prirode, jer tako čuva i nju i sebe.

Vojin Jovanović 5. razred

Mentor: Violeta Apostolovski Dupor