Sunca kruži osam planeta, pet patuljastih planeta, brojni asteroidi, komete, meteoroidi, ali i neizostavna kosmička prašina. Sunce se sastoji od 73,4% vodonika i 24,8% helijuma, dok ostatak čine male količine (oko 1%) ostalih elemenata, uključujući gvožđe, nikl, kiseonik, silicijum, sumpor, magnezijum, ugljenik, kalcijum i hrom. U središtu ove zvezde nalazi se jezgro. Površina Sunca se zove fotosfera, a iznad fotosfere je hromosfera.

Sunce je nastalo pre 4,59 milijardi godina, dok temperatura u njegovom središtu iznosi oko 15 miliona stepeni. Iako ga najčešće vidimo žutog i bojimo u žutu boju, Sunce poseduje mešavinu više boja, to jest raspon od žute do crvene.

KAKO JE DOŠLO DO OBELEŽAVANJA SVETSKOG DANA SUNCA?

Za obeležavanje Svetskog dana Sunca zaslužan je bivši predsednik Sjedinjenih Američkih Država, Džimi Karter. On je 3. maja 1978. godine otišao u Denver, grad u kojem se nalazi Institut za istraživanje solarne energije. Njegova poseta imala je za cilj da se skrene pažnja na značaj Sunca. Iste godine u Njujorku, glumac i režiser Robert Redford govorio je da nijedna država ne može postaviti embargo nad Suncem. Ovi događaji imali su nešto zajedničko (fokus im je bio na Suncu), te je tako počelo obeležavanje ovog dana. Kako su ostale države primetile proslavljanje dana Sunca u Sjedinjenim Američkim Državama, mnoge države širom sveta su se pridružile, te je uskoro i zvanično proglašen Svetski dan Sunca. Naučnici od tada imaju sve više mogućnosti i prostora da istražuju o ovoj neverovatnoj zvezdi.

LJUDI I SUNCE

Sunčeva svetlost na putu do Zemljine površine prolazi kroz veoma guste atmosferske slojeve, te se njeno ultraljubičasto zračenje filtrira i na taj način joj se uklanjaju štetna dejstva. Od UV zračenja štiti nas jednim delom ozonski omotač, ali čak ni on ne može da filtrira sve UV zrake, te je potrebno zaštiti se od jakog Sunca. Takođe, značaj sunčeve svetlosti za čoveka je podsticanje stvaranja vitamina D u našim organizmima. Još jedan bitan element koji povezuje Sunce i čoveka je cirkadijalni ritam (biološki ritam). Ovaj ritam je bitan jer kontroliše dnevne i noćne funkcije najvažnijih organa u organizmu.

Veoma je važno ponavljanje obrazaca dnevnih aktivnosti, a to se postiže redovnim izlaganjem dnevnoj, a naročito jutarnjoj svetlosti nakon buđenja. Smatra se da izlaganje sunčevoj svetlosti povećava oslobađanje hormona koji se zove serotonin. Serotonin, često nazivan hormonom sreće, povezan je sa podizanjem raspoloženja i pomaže osobi da se oseća smireno i fokusirano. Noću, tamnije osvetljenje pokreće mozak da proizvodi drugi hormon koji se zove melatonin, te je ovaj hormon odgovoran za spavanje.

BILJKE I SUNCE

Koliko je Sunce značajno za ljude, isti toliki značaj ima i za biljke. Biljke koriste sunčevu energiju u procesu fotosinteze i pretvaraju je u hranu. Zato su sunčeva energija i biljke neophodni za opstanak svih drugih živih organizama na planeti Zemlji. Pored biljaka, koje su najpoznatije zbog procesa fotosinteze, važno je spomenuti i fotosintetičke organizme koji takođe zavise od sunčeve svetlosti.

SUNCE I UV INDEKS ZRAČENJA

Iako je Sunce prijatno, poslednjih godina, zbog povećanih temperatura, ova topla zvezda nije uvek naš najbolji prijatelj. Klima je prethodnih decenija bila stabilnija, ali to ne znači da je Sunce i tada u potpunosti bilo bezopasnodošlo.

Prethodnih godina zabeležena je sve veća koncentracija štetnih gasova koji dolaze od hlorofluorougljenika, koji su se ranije koristili kao rashladni fluidi (freoni) i koji su doprinosili razgradnji ozonskog omotača. Tako istanjen, ozonski omotač ne može da filtrira štetan UV spektar sunčevog zračenja. Međutim, dobra vest je da su mnogi naučnici doprineli da na vreme shvatimo štetnost freona, te je njihova upotreba smanjena ili zamenjena boljim rešenjima. Razgrađivanje ozonskog omotača je danas praktično rešen problem, te se omotač se lagano obnavlja i potrebno je samo da negujemo stečene zelene navike.

UPOZNAJMO SE SA UV INDEKSOM ZRAČENJA. UV indeks je međunarodni standard za merenje aktivnosti Sunca i ultraljubičaste svetlosti, koja može biti izuetno opasna po čoveka. UV zraci mogu mnogo da utiču na osobe koje imaju osetljivu kožu. Svako prekomerno izlaganje Suncu, kada je ono najjače i ujedno najopasnije direktno oštećuje kožu.

Posledice mogu biti mnogobrojne, a neke od njih su: crvenilo, fleke, pege, opekotine, oštećenje oka čak i rak. Vrednosti ultraljubičastog indeksa kreću se od nule do deset i više, a sve preko šest smatra se visokim i opasno je po kožu.

Ultraljubičasto zračenje predstavlja deo spektra sunčevog zračenja i čini oko 5% ukupnog zračenja koje dospeva do Zemljine površine. Intenzitet ultraljubičastog zračenja može zavisiti od količine ozona u atmosferi, pozicije Sunca, nadmorske visine, stepena apsorpcije UV zraka, ali i od oblačnosti i površine tla (reljefa). Bitno je napomenuti da postoje tri vrste ultraljubičastih zraka – UVA, UVB i UVC.

Pomenute vrste ultraljubičastih zraka razlikuju se po talasnim dužinama elektromagnetnog spektra. UVA ima najduže talase, a UVC najkraće. Što su talasne dužine kraće to je energija njihovih fotona veća odnosno njihova moć prodiranja u tkivo je veća, pa tako je UVA najbezazlenije dok je UVC najopasnije. U zavisnosti od visine indeksa, obavezne su i određene mere zaštite, jer u suprotnom može doći do ozbiljnih oštećenja na koži.

Najčešći saveti za zaštitu od jakog Sunca su mazanje kreme sa zaštitnim faktorom na lice i telo i nošenje lagane, svetle odeće koja je napravljena od prirodnih materijala. Takođe se savetuje nošenje šešira, kako bi zaštitili lice, uši i ramena. Jedan od saveta jeste i izbegavanje Sunca u periodu kada je ono najjače ili boravak u hladu pod drvećem. Sunce nije opasno samo leti, već stalno. Krema za sunčanje se preporučuje na dnevnoj bazi kako bi se lice zaštitilo od oštećenja, čak i kada nije toplo

Kada smo se podsetili kako se pravilno zaštiti od jakih sunčevih zraka, ne smemo zaboraviti da zaštitimo i našu planetu od istih, jer su u velikom problemu i sve biljke od kojih zavise mnogobrojne životinje. Niakako ne treba zaboraviti dobre stvari koje nam Sunce donosi (solarna energija, fotosinteza, hormon sreće…)

Sada kada je u prirodi pravo proleće i sve cveta, a Sunce doprinosi tome da sve češće boravimo i uživamo u prirodi, uvek možete uživati u sunčevoj svetlosti i fascinantnim zalascima Sunca.

IZVOR: https://ekoblog.info/