Današnji dan je obeležen raznim akcijama mnogih organizacija kako bi se skrenula pažnja na njihov lov, opstanak, istrebljenje, ali i na to u kakvim uslovima žive, s obzirom na sve veću količinu otpada u okeanima.

ISTORIJSKI DOGAĐAJ KOJI JE PRETHODIO NASTANKU OVOG DANA

Pre više od 200 godina ljudi su počeli da nekontrolisano love kitove i delfine, a ta praksa nastavila se i do dana današnjeg, uprkos legislativama kojima se ovaj lov ograničava. hvatanje i lov kitova i delfina, koji čine život u okeanu mnogo lepšim i bogatijim. Sve veća pretnja je prisutna svake godine za izumiranje nekoliko vrsta sisara koji žive u okeanima. Iako postoje mnoge zabrane za lov ovih životinja, ona koje se u istoriji izdvojila je ona iz 1982. godine, kada se u potpunosti zabranio komercijalni lov ovih vrsta. Zvanični datum Svetskog dana kitova i delfina je usvojen 1986. godine od strane Međunarodne komisije za lov na grebenu.

O LOVU I ISTREBLJENJU

Nakon što se kitovi ulove, sledi prodaja njihovog mesa koje je veoma cenjeno na tržištu. Sam lov kitova ima i poseban naziv – kitolov. Kitolov se najčešće obavlja sa brodova, a kitovo meso je komercijalnu ulogu dobilo u 20. veku. Pećinski crteži koji su pronađeni u Skandinaviji veoma slikovito dokazuju staru tradiciju kitolova u Evropi. Izdvajaju se i Inuiti, koji bacaju koplja na kitove. Veliki lov na kitove bio je veoma značajan u 17. veku, a čak i danas, pored mnogobrojnih zabrana, lov je prisutan u mnogim zemljama. Značajan podatak da je u jednoj sezoni kitolova tokom 1930. godine ubijeno čak 29.400 plavih kitova, dokje brojnost istih 2002. godine bila između 5.000 i 12.000 jedinki što jasno pokazuje da je ova vrsta veoma ugrožena.

Međutim, pored kitova, ni delfini nemaju sigurnost i zaštitu. Ogroman broj delfina nalazi se u zoološkim vrtovima i cirkusima, samim tim napuštaju svoje uobičajene uslove života, kao i staništa koja su im prekopotrebna za normalno funkcionisanje i reprodukciju. Delfini se najčećše prodaju zabavnim parkovima, ali se neretko dešava da, velike mreže koje su postavljene radi ulova drugih životinja u moru, budu uzrok smrti beba delfina koje se u mrežu zaglave, a potom i uguše.

DODATNO O KITOLOVU

U periodu između dva svetska rata, Liga naroda posvetila se zaštiti kitova i 1935. godine stupila je zabrana kitolova, koja je važila samo za njene članice. Za Englesku i Norvešku, koje nisu bile članice Lige naroda, ova zabrana nije važila i one su nastavile da love. Uz to, tokom 20. veka ubijeno je oko 3 miliona kitova, što je otežalo oporavak mnogih vrsta kitova. Jedna od vrsta kitova, ulješura, itekako je na meti ovog lova.

ZANIMLJIVOST O ULJEŠURAMA

Ambra je voštani proizvod koji se kod ulješure može naći u digestivnom sistemu, veoma je tražena kao sredstvo za parfeme i sveće. Ova vrsta kita proglašena je ugroženom od strane Međunarodne unije za zaštitu prirode.

JAPAN, NORVEŠKA, FARSKA OSTRVA… MRAČNA MESTA ZA KITOVE I DELFINE

Kada se govori o zabrani kitolova i ugrožavanju delfina, mnoge države i dalje su pristalice istih i ne odstupaju od kitolova. Mnogi kritičari saglasni su da je kitovima i delfinima potrebna veća zaštita, ali je veoma teško uskladiti sve mere i zabrane na međunarodnom nivou. Među državama koje i dalje dozvoljavaju kitolov su Norveška, Japan i Farska ostrva, ali i mnoge druge. Japan koji je skoro tri decenije bio u komisiji, a za to vreme je kitolov bio obustavljen, ponovo je pokrenuo isti, nakon izlaska iz komisije. Samo šest meseci nakon izlaska iz ove organizacije, organizovan je kitolov na ostrvu Hokaido. Čak se i Island nalazi na ovoj nepoželjnoj listi, a 2019. odobrio je nastavak lova za narednih pet godina. Farska ostrva su, nažalost, mračno mesto za kitove i delfine jer se u okeanu, koji nakon ubijanja ovih životinja često bude crven od njihove krvi, ubije nekoliko stotina kitova i delfina na godišnjem nivou. Bugarska se takođe pokazala kao neprijatno mesto za delfine koji posećuju Crno more, što je dovelo do toga da crnomorski delfini takođe postanu ugrožena vrsta. Sezona kitolova traje od aprila do septembra, a mnoge države koriste pravne praznine kako bi izbegle zabrane i nastavile lov koji ugrožava opstanak kitova i delfina.

Iako se mnoge organizacije neumorno bore da se kitovi i delfini zaštite, deluje kao da nema idealnog rešenja za ove nedužne vrste, te da pomaka neće ni biti. Međutim, više puta je dokazano da ujedinjeni uspešno možemo osvestiti svoje okruženje i napraviti male, ali značajne korake. Tako aktivisti širom sveta iskazuju svoje nezadovoljstvo i bore se za transparentnost i bolju zaštitu, što je dovelo do toga da se države koje su pristalice kitolova ponovo preispitaju o tome kakav su primer ostatku sveta.

Da li ste imali priliku da vidite kitove ili delfine i da li ste na trenutak mogli da zamislite šta proživljavaju ove životinje? Uz sve to da li je jedan dan u toku cele godine dovoljan za sve što one prolaze?

http://ekoblog.info/svetski-dan-kitova-i-delfina/