Naravno, čestitke i njihovim domaćinima na još jednoj  pobedi u  tradicionalnom  takmičenju između naša dva sela u disciplini ranog pristizanja roda.

Mi se svakako ne ljutimo i  sportski priznajemo poraz. Kod nas još nisu doletele, jer  verovatno dolaze iz nešto udaljenijih delova Afrike...  I, kao što bi Lale rekle, samo što nisu. A do tada ćemo češće pogledati gore ne bi li ih uočili i tu vest odmah saopštili. Pa kad stignu, da ih lepo dočekamo  kao i svih prethodnih godina, za njihov Dan. O tome, o datumu dočeka,   na vreme ćemo obavestiti sve naše prijatelje, ljubitelje i poštovaoce crvenokljunih Belih roda. 

U ime ljubitelja beloblatskih roda i "Zelene družine", 

M.N.

U Belom Blatu, 06. marta 2019.

PODSEĆANJE...

TARAŠ, EVROPSKO SELO RODA

Žitelji Taraša pamtiće 2015. po tome što je nemačka Fondacija za zaštitu prirode „EuroNatur“ njihovo mesto proglasila za Evropsko selo roda. Kandidaturu je podnelo Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije, a prethodnih deset godina ovu titulu dobijala su naselja u Hrvatskoj, Mađarskoj, Rumuniji i Makedoniji.

Taraš je selo na zrenjaninskom području sa jednim od najvećih staništa belih roda u Potisju. U selu ima 40 aktivnih gnezda, uz još sedam u susednom vikend naselju „Babatovo“. Gotovo na svakom taraškom električnom stubu nalazi se aktivno gnezdo, a jedna od atrakcija sela je i „Ulica roda“. Prvi put je organizovana i manifestacija „Dan taraških roda“. Takođe, udruženje „Lokalni ekološko - edukativni izazov“ je, u saradnji sa Mesnom zajednicom i lokalnim udruženjem ekologa i ribolovaca, postavilo sedam novih platformi za gnezda. Tom prilikom je zvanično i objavljeno da je Taraš podneo kandidaturu za titulu Evropskog sela roda.

– Ovo priznanje, odnosno status koji smo zavredili, predstavlja ulaznicu u Evropu. Proglašenjem Taraša za Evropsko selo roda postali smo vidljivi evropskim fondacijama koje ulažu u zaštitu prirode, posebnih vrsta biljaka i životinja – veli za „Dnevnik“ Aleksandra Marovac Cucić, članica Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije i članica Upravnog odbora lokalnog udruženja ekologa i ribolovaca „Rogozara“ iz Taraša.

Ona podvlači da je bela roda ugrožena vrsta i da to što je u pojedinim srednjobanatskim mestima ima mnogo, ne bi trebalo da nas zavara.

– Na nama je da ubuduće iskoristimo ulaznicu koju smo dobili i da se konkretnim projektima obratimo evropskim fondovima koji nam mogu pomoći da povećamo stepen zaštite, kako belih roda, tako i uopšteno životne sredine. Sve to za sobom može povući razvoj seoskog turizma, starih zanata, stočarstva, što svakako donosi solidnu finansijsku dobit meštanima Taraša – objašnjava Aleksandra Marovac Cucić.

Pozamašnim brojem roda hvale se i meštani Belog Blata. Smešteno na obodu Carske bare, na 25 kilometara od Zrenjanina, u okruženju vodotokova Begeja, Tise i trščanih ritova, ovo selo, u kojem živi nešto više od 1.000 duša, baš tim pticama u čast, pre nekoliko leta, počelo je i da organizuje „Dan roda“. Manifestacija koja je za kratko vreme postala jedan od zaštitnih znakova ovog pitomog i po mnogo čemu specifičnog seoceta, organizuje se i u slavu života i rađanja, i tu je da nas sve podseti na evoluciju i njen prirodni tok u kome je – roditeljstvo važno. Jer, rode su simbol svega toga. „Dan roda“ obeležava se u martu, kad ove drage ptice ponovo pristižu na banatsko podneblje.

– Bez njih bi i Belo Blato bilo drugačije. Plemenitost, odanost, materinstvo, radinost, upornost, elegancija, dostojanstvo, skromnost... Sve ovo, kada bismo mogli u jednoj reči sublimirati, stvarno osećamo kada pomislimo na naše rode – kazuje za „Dnevnik“ Milan Nedeljkov, direktor ovdašnje osnovne škole „Bratstvo jedinstvo“ i svojevrsni društveni hroničar sela.

Ornitolozi objašnjavaju da su razlozi za ovako brojnu koloniju roda odlični uslovi za ishranu na slatinskim i stepskim livadama u okolnom Specijalnom rezervatu prirode “Okanj bara”, ali i u brojnim forlandima i mrtvajama Tise. Ornitolozi, posebno iz Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije i iz udruženja “Lokalni ekološko - edukativni izazov”, takođe, svih ovih godina trudili su se da rodama u Tarašu obezbede sigurna mesta za gnežđenje, budući da se najveći broj parova gnezdi na električnim stubovima.

Ta akcija je, uz pomoć Elektrovojvodine, počela još 2005. i podrazumevala je postavljanje platformi na dalekovodima, konstruisanih tako da izdignu gnezda pola metra iznad niskonaponskih vodova. Time se sprečava prespajanje žica građom gnezda, što može dovesti do havarije u elektro - energetskom sistemu u vlažnom periodu godine, ali često i do stradanja roda.

(Dnevnik)