Sa Midžora oči plivaju do Tri čuke
Na Babinom zubu neko pogled kači.
Na Srebrnoj glavi potpuno širim ruke,
Pod Kaluđerskim skokom jutro se svlači.
Čungulj se doziva sa Piljskom vodom,
Ne čuje ga dobro, dok Krmoljski huči.
Tišina odjekuje staroplaninskim kodom,
Arbinje me lepotom odavnina muči.
Sa glatke stene elegantno klizi Tupavica,
Dok je Dojkinačka reka halapljivo guta.
Gore visoko, sa Kladenca svetlucaju tri lica,
A Kopren zabruji daleko od svakog puta.
Tamo gde prestaje misao i postaje slika,
Zagrljen hladnim rekama, Toplog Dola.
U srcu narasta poput velikog plika,
Radost postojanja, vremenskog bola.
I sad čujem Visočicu, lelek njenog plača.
Kad s proljeća krene da pomera Ploče.
Pa se Rosomač cepa od dvoseklog mača,
I sve što je stalo, ponovo ubzano poče.
Tamo gde sve u savršen oblik ode,
Gde prizori titraju kao kroz zavese meke.
Tamo se rađaju i poniru svi izvori vode,
Kroz srce planine zauvek protiču sve reke.
Pod Kaluđerskim skokom jutro se svlači...
.
Dopisnik iz Džepova Prirode:
Branislav Makljenović
CUVARI RAVNICE
