PRVO MESTO ZA RAD

 

HRABRA ZOJA - Kosta Nikodijević, 1. razred, OŠ „Crnjanski“, Jagodina

 

U mom porodičnom domu uvek je bilo puno ljubavi za pse. Kada sam izgubio moju omiljenu kucu Raleta, bio sam mnogo tužan. Mislio sam da nikada neću naći tako veselog i zabavnog druga.

Jednog jesenjeg jutra mama i tata su doneli malo, slatko, ali tužno štene. Saznao sam da je spašena iz strašnih poplava.

Iako je bila slaba i povređena, u njenim očima video sam nešto slično Raletu. Želela je da se igra. Svakog dana sam je hranio, mazio i pazio. Često smo šetali i igrali se loptom. Danas je ona izrasla u pravu lepoticu. Obožavam da se družim sa njom i da šetamo zajedno.

Sigurno se pitate koje sam joj ime dao. Reći ću vam, nije tajna – to je Zoja, što znači život i ona je hrabrica moja.

Mentor Tamara Saičić

 

PRVO MESTO ZA RAD

 

JEDNOM KAD SAM SPASILA KUCU - Višnja Radosavljević, 1. razred, OŠ “Sestre Ilić“, Valjevo

 

Jednog sunčanog jesenjeg dana bila sam sa tatom na igralištu. Igrala sam neko vreme i onda je odjednom iz žbuna izašla jedna lepa, mala, crna kuca. Njuškala je svuda po igralištu. Delovala je usamljeno. Ja sam je dozivala i kuca je krenula za nama. Pratila nas je sve do kuće.

Kada smo stigli morala sam da joj pomognem da se popne uz svaki visoki stepenik. Ušla sam u kuću, a ona je grebala po vratima. Htela je da uđe unutra. Izašla sam napolje da joj pravim društvo. Neko vreme bila sam sa njom i mazila sam je. Kuca je bila baš srećna. I ja sam bila srećna. Bila sam srećna jer nikada do tada nisam imala kuću, a to je bila moja najveća želja na celom svetu. Morala sam da uđem u kuću. Kuca nije više grebala po vratima, sklupčala se na prag i izgledala je kao mala crna pufna. Kada je mama došla bila je začuđena otkud kuca tu. Objasnila sam joj. Mama i tata su mi dozvolili da kuca ostane kod nas. Bila sam presrećna. Dala sam joj ime Nika.

Od tada svaki dan kada dođem iz škole Nika mi se obraduje. Ona je moj verni drugar

Mentor Jelena Spasić Milovanović

 

PRVO MESTO ZA RAD

 

MOJ PAS MEDA - Petrović Marko, 2. razred, OŠ "Žarko Zrenjanin", Veliko Laole

 

Moj pas Meda je moj verni i odani drug i prijatelj. On je pas star tri godine, bele je boje, braon očiju, niskog rasta i ima dugačak rep.

Njega je našao moj tata na putu i doneo ga kao malog kući. Ja sam ga okupao i nahranio. On ima svoju omiljenu igračku, a to je moj plišani meda koga on obožava.

Sada je moj Meda izrastao u pravog velikog psa čuvara koji se sa mnom igra, uveseljava me i čuva. Mnogo voli da juri dok ja vozim bicikl i da se vozi sa tatom na traktoru.

Toliko trpi da ga ja vučem za rep i uši, ali zato uvek laje i skače kad me vidi da se vraćam iz škole.

Ja mnogo volim svog Medu. On mi je sve na svetu pošto sam ja jedinac, on mi je kao brat ne zna da me uvredi i naljuti, uvek maše repom i uvek je veseo.

Zato treba čuvati i negovati svoje kućne ljubimce jer su oni iskreni i odani prijatelji, koji neznaju da uvrede i ponize kao što to ljudi umeju. On mi je sve na svetu. On je član moje porodice i zato ga volim.

Mentor Suzana Milošević

 

PRVO MESTO ZA RAD

 

BATISTA - Nika Rajić, 2. razred. OŠ “Miloš Crnjanski”, Novi Sad

 

Ja imam psa koji se zove Batista. On je mali, ali mi je mnogo drag. Volim ga jer me je čuvao kao malu. I često mi je spavao u krevetu. Jako je razigran. Voli kad mu neko baci štap. On je član naše porodice već petnaest godina. Moja mama ga je dobila od tetke za rođendan. Batista nikada nije nikog ugrizao. Uvek zna da oseti kada neko od naše porodice dolazi kući i obavesti ostale. Isto tako zna kada neko drugi dolazi, tada laje jako glasno.

Kada god slavi svoj rođendan, kupimo mu tortu od mesa i stavimo svećicu i pevamo pesmicu. Jedino što ne voli je da se kupa, tada ljutito trči po celom stanu da bi otresao vodu sa sebe. Ali kad se osuši, dođe opet u moj krevet da me čuva. On je naš ljubimac koji nam svakodnevno ulepšava život i nas čini još boljim i pažljivijim.

Batista je mali pas po veličini, ali je veliko biće po svom ponašanju.

Mentor Smiljana Lalić

 

DRUGO MESTO ZA RAD

 

KONJ - Leon Islamagić. 2. razred, OŠ “Desanka Maksimović", Priboj

 

Moja najdraža životinja je konj. On je plemenit, ima krupne oči, i one pokazuju kada je srećan a kada tužan. Konji često umeju da plaču, jer su ljudi loši prema njima. Koriste ih za razne radove, izgladnjuju i muče.

Tada konj plače a oči su mu pune tuge. Ima i onih koji su veseli, srećni i usrećuju svoje vlasnike. Sve zavisi od našeg ponašanja prema njima. Mnogi konji pomažu ljudima u njihovim poslovima na njivi. Neki služe za razonodu, jahanje, trke konja...

Svakako konj je za menje najplemenitija životinja. Na planini Bić, iznad mog grada žive divlji konji. Grupa ljudi zimi brine o njima i donosi im hranu. Kada trče livadama prizor je nestvaran. Uvek pomislim da je među njima i Bela griva.

Mentor Snežana Nikolić

 

DRUGO MESTO ZA RAD

 

MOJ  PRIJATELJ - Nikola Maksić, 2. razred, OŠ “Miodrag Milovanović Lune“, Ribaševina

 

Moj pas se zove Skubi Du. Dobio sam ga pre sedam godina od komšinice. Nekad laje na mene. Prvo se uplašim a onda shvatim da hoće da se igra. Kad se odveže, obavezno ide sa mnom u kuću. Ne znam da li je nešto namirisao od hrane ili me se poželeo. To će ostati tajna.

Jednom me je jedan pas napao ali je Skubi Du tog psa najurio. To mi je bio znak da imam zaštitnika. Često ga mazim po krznu. On tada legne i ispruži sve četiri noge u vis. Mnogo je razmažen. Tata kaže da sam ga ja razmazio. Voli da jede mnogo i često. Baš kao i ja.

Jednoga dana kada otvorim pekaru, samo za njega ću da pravim burek sa mesom i koskama. Ala će da uživa...

Mentor Marica Vukić

 

TREĆE MESTO ZA RAD

 

MOJ LJUBIMAC - Marina Radović, 2. razred, OŠ „Goračići”, Goračići

 

Moj ljubimac je pas Miša. On je mlad pas i jako je umiljat. Voli da se mazi i da se neko igra sa njim.

Miša je srpski gonič, rase balkanac, preko leđa je crne boje, a glava, grudi i noge su mu braon. Star je osam meseci. Oko vrata nosi plavu ogrlicu i vezan je za svoju kućicu. Kućica je crne boje sa sivim krovom i odignuta je od zemlje šipkama tako da kad pada kiša voda ne ulazi u kućicu. Unutra ima puno slame da mu ne bude hladno.

Miša je veliki proždrljivac i svašta voli da jede granule, hleb, mleko, koske, a voli i slatki keks. Redovno ga hranimo, dajemo vodu, pustimo ga sa lanca da se istrči, a kad sam sa njim, ja ga mazim, čistim od krpelja i šetam. Uveče kada tata pusti Mišu, on pusti i Lilu i Maha, njegovu sestru i brata jer su iz istog legla. Oni vrlo brzo pronađu lisicu u šumi, a onda je u tandemu gone cele noći. Jednom su u zanosu gonjenja divljači otišli daleko od kuće i nije ih bilo dva dana da se vrate. Tada je tata išao kolima da ih traži i vrati kući. Baš su blesavi i prilikom igre sa njima uvek je zanimljivo.

Mišu volim najviše jer je manji i mršaviji od Lile i Maha, mirniji je i voli da mi spava u krilu. Jako je poslušan i jedino mi on ne nosi papuče sa terase.

Mentor Jelena Ivanović

 

TREĆE MESTO ZA RAD

 

MOJ MAČAK TOMA - Tadej Knežević, 2. razred, OŠ „Ivo Lola Ribar“, Skobalj

 

Završio se još jedan školski dan. Razdragano krećem kući. Pored ulice prelazim cevi koje su majstori tu ostavili. Zamišljam kako hodam po gredi.  

Tu moju igru prekinulo je strašno i žalosno zavijanje. Zvuk je dolazio iz cevi na kojoj sam stajao. U cevi je bila kesa u kojoj je bilo mače. Znao sam sa mu moram pomoći. Pomoću dugog pruta, velikom mukom, uspeo sam da uhvatim kesu.

Šta će mače u kesi? Ko je mogao tako nešto da mu uradi? Sva ta pitanja su mi se motala po glavi. Uspeo sam da ga oslobodim. Iscepao sam kesu da dođe do vazduha. Pokušao sam da ga pomilujem po glavi, da oseti da je bezbedno. Ogrebalo me je svojim noktima. Znao sam da to čini iz straha. Posle dužeg vremena, mogao sam da ga pomazim. Pogledalo me plavim okicama. Pomazio sam njegovo belo krzno i krenuo kući noseći još jednog člana porodice.

I dok ovo pišem, prede i mota mi se oko nogu čekajući da ga odvedem na naše skriveno mesto. Zato, izvinite ljudi. Moram da idem, a vi budite malo mali i radujte se sa nama.

Mentor Slađana Dobrota

 

SPECIJALNA NAGRADA ZA RAD

 

MOJ LJUBIMAC - Neda Klačar, 1. razred, OŠ “Desanka Maksimović", Priboj

 

Oduvek mi je bila želja da imam ribice. Ta mi se želja ostvarila za moj šesti rođendan, kada sam od mame i tate dobila dve ribice.

One imaju zlatno žutu boju i krupne oči. Dok su bile male krile su se po dvorcu u akvarijumu. Vremenom su se razmnožile i sada ih ima preko dvadeset. Obožavam kada dođem iz škole da ih gledam kako plivaju po akvarijumu. Redovno ih hranim vitaminima i zdravom hranom. Ribice volim jer nisu puno zahtevne. Jednom mesečno moja sestra Miona i ja im promenimo vodu i očistimo akvarijum.

Treba voleti i čuvati životinje jer su i one živa bića i deo sveta oko nas. Posebno treba negovati kućne ljubimce koji nam mogu biti veći prijatelji od ljudi.

Mentor Snežana Nikolić

 

SPECIJALNA NAGRADA ZA RAD

 

GROM - Anđela Greksa, 1. razred, OŠ „Đura Jakšić“, Jelašnica, odeljenje u Proseku

 

Moja učiteljica ima vučjaka Groma. Grom je star godinu dana. Lep je, ima sjajnu dlaku i voli da se igra. Učiteljica mu redovno kuva, hrani ga na vreme. Brine da bude zdrav. Prima vakcine redovno. Svaki dan ide u šetnju.

Nažalost Grom to baš ne ume da ceni. Pojeo je sve saksije po dvorištu. Iskopao deset rupa, pojeo celo stablo vrbe... Pravi je veseli nestaško.

I pored toga učiteljica ga mnogo voli jer je on njen kućni ljubimac.

Mentor Savić Dragana

 

SPECIJALNA NAGRADA ZA RAD

 

KUCE NA GOČU - Stefan Kostić, 1. razred, OŠ „Vuk Karadžić“, Kraljevo

 

Na Goču, pored hotela, ima nekoliko pasa. Svi ih vole i hrane. Kuce se rado igraju sa decom, trče oko njih, skaču i vole da se maze.

Jedino je kuca po imenu Debo vezan. To je ogroman pas, koji je mnogo dobar. Vezuju ga zato što mnogo skače oko dece, pa nekoga obori.

Veoma je debeo, veliki, ali brzo trči. Deca se ponekad uplaše. Kad vide da je umiljat i dobar, prilaze mu, miluju i daju hranu. Ima lepu, veliku kućicu u koju se skloni kad je kiša.

Radosno maše repom kad prolazimo. Vaspitačica ga vodi u šetnju ponekad, ali na lancu.

Mentor Vesna Ristović

 

SPECIJALNA NAGRADA ZA RAD

 

ČUVARI ŽIVOTINJA - Andrej Milovanović, 2. razred, OŠ ”Bratstvo-jedinstvo”, Pančevo

 

Životinje su živa bića kao i ljudi. Volim životinje jer su oni verni prijatelji.

Postoje divlje i domaće životinje. Moji baba i deda na selu imaju domaće životinje koje uzgajaju, a to su: kokoške i prasići. Jako volim kada me deda vodi da ih vidim i hranim. Kokoške hranimo žitom, kukuruzom i koncentratom, a prasiće travom, kukuruzom, detelinom...

Kod tate imam psa koji je malo nestašan i voli da raznosi obuću. Onda ga ja malo grdim da ga vaspitam da ne sme to da radi. Bobi je jako srećan pas i volim što ga imam.

Takođe sam u zoološkom vrtu video lava, žirafu, majmuna, slona, zebru, krokodila. Oni pripadaju divljim životinjama iz Afrike.

Jako puno ima pasa lutalica. Ljudi ih čuvaju pa ih puste na ulice, što nije lepo, a i opasno je. Lutalice budu gladne pa onda  napadaju i ljude.

Puno volim životinje i voleo bih kada bih mogao sve pse lutalice da udomim.

Mentor Snežana Đorđević

 

SPECIJALNA NAGRADA ZA RAD

 

LOLA - Đorđe Cvetić, 2. razred, OŠ “Jovan Jovanović Zmaj”, Zrenjanin

 

Ja imam psa, zove se Lola. Imam je da me čuva i da se igram sa njom. Nabavili su mi je roditelji, mamina koleginica je imala mnogo kučića. Moj tata i ja je vodimo u šetnju, u parkove i bacamo joj lopticu. Mnogo je volim. Jednom je imala kučiće, tad smo se svi smejali.

Ona ima braon oči i uši, ona je nemački ovčar. Učim je raznim trikovima.

Kada ima vremena i kad god mogu, moji roditelji me vode kod nje. Ona je u selu, po imenu Lazarevo. Moj pas je velika maza, voli da trči, brine o meni i sestri.

Mentor Radmila Komlenić

 

SPECIJALNA NAGRADA ZA RAD

 

MOJA MEDENA MACA - Dunja Šarac, 2. razred, OŠ “Jovan Jovanović Zmaj”, Zrenjanin

 

Moja baka ima jednu mačku koju jako volim. Ja je hranim, mazim i pazim i mnogo se igram sa njom kad god sam kod bake. Jako je slatka, kao med. Ima sivo belu dlaku, sa puno tufni, ima zelene oči, rozu njuškicu i velike brkove, a šapice su joj mekane, roze i debele.

Igram se sa njom tako što uzmem štap i vučem ga po podu, a ona ga hvata. Volim kada mi maca legne u krilo, mazim je po ušima, po telu i masiram joj šapice. Kada joj stisnem  šapice, izađu joj nokti.

Volela bih da imam jedno malo mače. Stavila bih ga u džep i vodila svuda sa sobom.

Mentor Radmila Komlenić

 

SPECIJALNA NAGRADA ZA RAD

 

MOJ KUĆNI LJUBIMAC - Veljko Vučković, 2. razred, OŠ “Dušan Radović”, Niš

 

Uvek je lepo imati ljubimca. Ja volim sve životinje, a mačke najviše. Moj kućni ljubimac je maca Pufnica. Ona ima 3 godine. Njena dlaka je siva I duga. Liči na Persijsku mačku. Ona je mnogo lepa i pametna. Voli da jede hranu za mace, a ume da lovi miševe i razne insekte. Velika je maza i ja obozavam da je mazim i držim u krilu. Voli da se igra lopticom. Ja bih voleo da je čuvam u stanu, ali mama nije za to, tako da je čuva moja baka.

Svako treba da ima ljubimca, jer on je najbolji čovekov prijatelj.

Mentor Gordana Igić

 

SPECIJALNA NAGRADA ZA RAD

 

MOJ KUĆNI LJUBIMAC ZEC - Mihailo Kovačević, 2. razred, OŠ „Momčilo Živojinović“,

Mladenovac

 

Oduvek sam želeo i maštao da imam svog pravog kućnog ljubimca. Za svoj sedmi rođendan mama i tata su mi kupili zeca. Bio je veoma mali zec, sa velikim dugim ušima. Nazvali smo ga Duško Dugouško, kao u crtanom filmu. Kupili smo kavez.

Svakog dana, kada dođem iz škole, dajem mu jednu šargarepu. Kada je pojede, otvorim kavez da bi izašao da se malo izjuri. Skače tamo, ovamo. Najsmešniji mi je kada pokuša da preskoči loptu. On to ne može jer je mali. Udari u nju i padne na leđa. Uplašim se da se ne povredi, ali on nastavlja sa pokušajima.

Najviše muke zadaje mu moja igračka, moj gušter. Sa njim se Duško igra i bori. Meni je ta bitka smešna i zanimljiva.

Mnogo volim svog Duška Dugouška. On nije samo kućni ljubimac moje porodice, on je i moj najbolji drug i prijatelj.

Mentor Danijela Pavlović

 

SPECIJALNA NAGRADA ZA RAD

 

PAPAGAJ FIĆA - Marija Dokman, 2. razred, OŠ “Jovan Jovanović Zmaj”, Zrenjanin

 

Jednoga dana tata je došao sa posla i doneo nam je neko iznenađenje u velikoj kutiji. Kada sam je otvorila, unutra je bio kavez sa prelepim plavim papagajem.

Moj brat Milan i ja smo se jako obradovali, jer volimo životinje. Nazvali smo ga Fića.

Bio je veseo papagaj, cvrkutao je  i pevao po ceo dan. Uživala sam da ga hranim i da se igram sa njim. Voleo je da mu pevam i zviždim, bili smo nerazdvojni drugari, sve dok nam nije odleteo.

Mnogo mi nedostaje moj papagaj Fića, ali se nadam da je sada na nekom boljem mestu.

Mentor Radmila Komlenić

 

SPECIJALNA NAGRADA ZA RAD

 

MOJ LJUBIMAC - Andrej Petković, 2.razred, OŠ ”Sveti Sava”, Pančevo

 

Moj ljubimac je mačka i zove se Dama. Ona ima sivu paperjastu dlaku i lepe zelene oči koje sijaju u mraku. Otprilike ima šest kilograma. Rođena je 1. aprila 2016. godine, pa mama kaže da je duhovita jer je rođena na dan šale. Obožava da jede granule. A kad sednem u fotelju, dođe mi u krilo. Voli kad joj vučem konopac ili da juri laser, i voli da spava.

Dama je moja uteha i uživa da se igra sa mnom.

Mentor Biljana Rodić

 

SPECIJALNA NAGRADA ZA RAD

 

MOJ LJUBIMAC - Magdalena Kaluđer, 2. razred, OŠ ”Sveti Sava”, Pančevo

 

Jednog dana, baš na moj rođendan, mama i tata su uneli u kuću jednog malog papagaja. Zove se Bubi.

Moj Bubi je žute boje sa narandžastim obrazima. Obožava da me gricka i da peva. Družimo se tako što ja njemu dam da me kljuca a on meni da da ga mazim po njegovom mekanom stomaku. Igramo se – on meni da njegov suncokret a ja njemu smoki.

Ja mislim da treba da volimo svoje kućne ljubimce i da ih negujemo.

Mentor Biljana Rodić

 

SPECIJALNA NAGRADA ZA RAD

 

MOJ LJUBIMAC - Dunja Carević, 2. razred, OŠ „Goračići”, Goračići

 

Imam šest ljubimaca i sve ih podjednako volim, ali posebno drag mi je pas Aleks.

On je rase pekinezer. Rođen je 19. februara 2021. godine. Sada ima dve godine. Kada sam ga kupila, imao je tri meseca. Kupila sam ga u Obrenovcu.

Bio je utorak kada je stigao. Kada sam ga prvi put videla, bio je kao neka mala pufna. Odmah sam ga uzela u ruke. Moj tata mu je kupio krevetić u kome spava. Sestra i ja smo ga naučile da da šapu, da se igra lopticom i ostalim plišanim igračkama. Kada sam ga uvela u svoju sobu, činilo mi se kao da je bio oduševljen. Našao je nekog zeca sa kojim se igrao, pa sam mu ga i poklonila. Taj dan sa njim sam provela mnogo lepo, kao i svaki naredni dan.

Jednog leta kada nismo bili kod kuće osam dana i kada smo se vratili, Aleks je bio mnogo srećan, cvileo je i lajao. Tada sam shvatila da ga volim i da ću ga zauvek mnogo voleti, kao i ostale svoje ljubimce. Jede hranu za pse. Kada me posluša ili bude dobar, dobije nagradu, a to su slatkiši za pse. Aleks je zauzeo posebno mesto u mom srcu.

Volim ga mnogo jer je dobar i veran drug i uvek je tu za mene.

Mentor Jelena Ivanović

 

SPECIJALNA NAGRADA ZA RAD

 

ZAŠTO VOLIM ŽIVOTINJE? - Vojin Pavlović, 2. razred, OŠ „Ivo Lola Ribar“, Skobalj

 

Sva deca vole životinje. Veoma je interesatno i lepo igrati se sa njima.

Jelena volim zato što svojim rogovima ukrašava šumu. Iako je veliki, on ne dira druge životinje. Kornjaču volim zato što je njen oklop jako interesantan. Ona ima veoma lepo sklonište od opasnosti.

Konja volim zbog grive. Iako ga nikad nisam jahao, mislim da je to jako lepo.

Fazan je šaren.

Albatros je najveća ptica na svetu. Ova ledena ptica živi na Antartiku.

Sve životinje su lepe, ali mi je zec najmiliji. Mekan je i miran. Sviđaju mi se njegove duge uši i kratak rep. Voleo bih da imam jednog.

Ne plavog nego pravog!

Mentor Slađana Dobrota

 

SPECIJALNA NAGRADA ZA RAD

 

PSI LUTALICE - Stefan Stojković, 2.razred, OŠ “Dušan Radović“, Niš

 

Uvek sam voleo životinje. Starija braća su me učila da uvek postoje i životinje van mesta u kome živimo koje nemaju svoje vlasnike. To su psi lutalice. Kao mali, uvek sam se plašio kada sa mamom idem u park i vidim pse lutalice kako trče prema meni. Kada sam krenuo u školu, shvatio sam, da iako takve kuce nemaju svoje vlasnike, možemo i mi brinuti o njima. Svako od nas može ostaviti barem jedan topao obrok za pse lutalice. Jednoga dana, kad budem dovoljno veliki, napraviću posebne hranilice za ove napuštene životinje. Ovo bi bio i izum koji bi se možda primenio u budućnosti.

Mentor Gordana Igić