MOJA OAZA MIRA I SPOKOJA - Dijana Pudelka, 8. razred, OŠ „15.oktobar“, Pivnice

Usred Panonske nizije vekovima ponosno stoji moje rodno selo Pivnice.

Pivnice volim od rođenja. Znam to, jer kad god se vraćam kući i vidim krovove dragih kuća, crkvu, srce mi ubrzano kuca. Dušu mi ispunjava neka neverovatna toplina, jer me kod kuće čekaju moji najmiliji. Cela moja porodica živi u Pivnicama. Naši koreni su duboko u ovoj plodnoj pivničkoj zemlji.  Naši preci su napustili Slovačku i doselili se pravo u Bačku, za boljim životom.

Član sam folklornog društva. Tamo negujemo od zaborava sve što su naši preci doneli sa sobom - pesme, običaje, nošnju. U selu žive i druge narodnosti sa kojima se lepo slažemo.

Pivnice volim i zbog crkvenog zvona. Njihov zvuk se širi selom i obaveštava nas šta se značajno dešava u selu. Ponosna sam na vredne ljude moga sela, koji se većinom bave poljoprivredom. Drago mesto u selu je i moja škola „15. oktobar“, toga dana je oslobođeno selo u 2. svetskom ratu. U znak sećanja na borce, postavljen je spomenik u centru sela.

Volim Pivnice jer neguje i pozorišnu umetnost. Član sam pozorišne trupe „Janko Čeman“ i sa oduševljenjem je posećujem. Čuveni je festival „Susreti u pivničkom polju“, kao i Dani Pivnica, na kojima učestvuje celo selo.

Vrlo rado šetam sa prijateljima širokim seoskim ulicama, punim drveća, ruža i mirisa trave. Pivnice volim jer su čarobne u svakom godišnjem dobu. Možda nekad privremeno i odem iz Pivnica, ali ću im se uvek vraćati sa ponosom i ljubavlju.

Srećna sam što živim u Pivnicama, jako volim svoje selo, jer je ono moja oaza mira i spokoja.

Mentor Karolina Gašparovski

POKAŽIMO SVOM MESTU KOLIKO GA VOLIMO - Jovan Rusov, 8. razred, OŠ „Petar Drapšin“, Turija

Nekada davno, Turija je bilo naselje sa mnogo manje kuća i stanovnika. Nalazilo se na Klisi, koja je bila mnogo bliže Srbobranu. Zanimanje tadašnjeg stanovnika Turije bilo je stočarstvo a kuće su bile poput koliba. Na osnovu pisanih izvora ovo selo je nastalo 1426. godine. Imalo je 15 kuća.

Novo naselje Turija, nastalo je nekoliko kilometara na mestu zvanom Kućerina. Mesto je dobilo naziv Turija jer je narod došao iz predela oko rečice Turije, leve pritoke Drine. Srpska čitaonica „Dragomir Popnovakov“ je osnovana 1870. godine. Dobila je ime po kniževniku matice Srpske Dragomiru Popnovakovu.

Turija ima Mesnu zajednicu, nalazi se u centru sela u njoj se rešavaju sva važna pitanja vezana za dešavanja u Turiji.

Turija je poznata po posebnim Turinskim bricama. Postojala je izreka „Lako je poznati Turinca, veliki bećar, a još veća brica.“ Sada je brica isključivo suvenir i poklon za upsomenu postojanja „Kobasicijade“. Ova manifestacija nastala je 1985. godine i održava se svakog poslednjeg vikenda u februaru.

Prema poslednjem popisu, Turija broji oko 2.300 stanovnika. Prostire se na 54,2 kvadratna kilometra. Izlazi na tri vode: Veliki Bački kanal, Krivaju i Beljansku baru.

Turija je pod opštinom Srbobran. Ima jednu osnovnu školu, Poštu i Dom Zdravlja, ali je mirno i lepo selo. Svako ko je u mogućnosti, trebao bi da je poseti.

Mentor Branka Pavković

MOJ BAČ - David Tod, 8. razred, OŠ "Vuk Karadžić", Bač

     Putovanja i upoznavanje novih predela i različitosti čine čoveka bogatijim u svakom smislu. Ipak, pre nego što krenemo u svet, svako od nas trebalo bi da upozna svoje rodno mesto i kraj iz kojeg potiče.

     Varošica u kojoj živim od rođenja i provodim detinjstvo naziva se Bač. Čitava oblast u kojoj se nalazi dobila je naziv po njemu Bačka i to nam mnogo govori koliko je bio bitan u prošlosti. Mnogo je znamenitosti u Baču, kao i njegovoj okolini koje bih svakom preporučio da obiđe i upozna. One predstavljaju veliki turistički potencijal za ovu oblast, i rekao bih da Bač u tom smislu sve više napreduje. Dokaz za to su sve češće grupe turista i đačkih ekskurzija koje srećem. Njima je najprimamljivija za obilazak Bačka tvrđava, ali tu je i Franjevački samostan, manastir Bođani, ostaci Turskog kupatila i još mnogo toga. Kroz Bač protiče kanal Dunav-Tisa-Dunav. Njegove obale povezane su sa dva mesta. Jedan od njih je pešački i on vodi ka ulici na čijem kraju je smeštena Tvrđava. Taj deo Bača meštani zovu Grad. Grad čini samo jedna ulica, ali ta ulica je jedinstvena. Ona je skoro jedina sačuvala autentičan starinski izgled široke vojvođanske ulice. Većina kuća je izgrađeno pre više od pola veka i ispred mnogih postoji drvena klupa na kojima, čim im vreme i obaveze dozvole, sede i „divane“ meštani. Upravo ti ljudi, nebitno da li su starosedeoci ili su pristigli iz drugih krajeva, daju Baču poseban duh. Različitih nacija i vera, navikli su da život provode zajedno, poštujući jedni druge. Upravo iz takve „mešovite“ zajednice nastali smo sestra i ja. Takvih primera u Baču je mnogo. Dok šetate njime normalno je čuti različite jezike, ako i dijalekte.

     Očuvanje prirode u zadnjih par decenija postao je globalni problem. Nažalost, nije obišao ni moj kraj. Smatram da, ako bi svako od nas makar malo poveo računa i u sebi probudio ekološku svest, život bi nam bio puno bolji i nastavili bismo da uživamo u blagodetima koje nam je priroda podarila.

     Zbog svega toga, iako nije sve uvek tako idealno, nadam se da ću i u budućnosti nastaviti život u Baču, jer u svim drugim mestima bih bio neko nov, a samo ovde sam svoj na svome.

Mentor Jelena Tepić Vojnović

SAČUVAJMO VODU U VRNJAČKOJ BANJI – Dimitrije Dmitrović, 8. razred, OŠ ''Popinski Borci'', Vrnjačka Banja

Vrnjačka Banja je mesto u centralnoj Srbiji koje je nadaleko poznato po svojim lekovitim vodama. Otkrivena je čak u epohi dominacije Rimskog carstva nad Evropom i tada je bila mesto za lečenje ranjenih vojnika. Period kada je postigla vrhunac svoje popularnosti je između dva svetska rata, kada su i ranjeni i ljudi umorni od borbe, došli da se odmore u ovom ljubaznom i prijatnom mestu.  Danas je jedno od najpoznatijih lečilišta u našoj zemlji.

Vrnjčani su uglavnom jedna odgovorna grupa građana koja se trudi da svoje mesto održava čistim i lepim, kao što je bilo vekovima. Svoje mineralne izvore Vrnjačka Banja koristi na pravi način, nastojeći da što veći broj ljudi dobije priliku da poboljša svoje zdravlje.

Okružena je prelepim planinama, od kojih je najbliža planina Goč. Banju tokom cele godine posećuju sportisti koji vežbaju na planini, a uveče se spuštaju na predivni banjski korzo koji se proteže njenim centralnim delom .

Pijaća voda stiže sa naše planine i ljudi nisu morali da brinu o kvalitetu onoga što sipaju u čašu. Međutim, zadnjih par meseci, voda je postala loša za piće, a uzrok toga se i dalje ne zna. Lično sam pitao razne stručne hidrogeologe koje poznajem i svi su imali svoj pogled na događaje koji su doveli do stanja u kojem se danas nalazimo. Sve je počelo ovog leta, kada je većina naselja ostala bez vode na česmama. Kako je vreme prolazilo, leto su zamenili kišni dani, voda se vraćala, samo više nije bila za piće. U čaše je dolazila tehnička voda, oporog metalnog ukusa. Situacija sa vodom je i danas vrlo aktuelna, a rešenje i dalje nije na vidiku.

Ovaj tekst je apel na sve čitaoce i poziv u pomoć svim stručnim licima. Vrnjačka Banja je poznata po svojim vodama i malo je ironično da njeni stanovnici moraju da nose balone vode koja nije njihova, dok pored sebe imaju odlične uslove za pijaću vodu.

Čuvajte svoje mesto, jer često ne možete znati gde može nastati ekološki problem.

Mentor Mirjana Strineka