BUKOVAC U MOM SRCU – Nikolina Pavlović, 6 razred, OŠ „22 avgust“, Bukovac

Kada god mi vreme dozvoli odem u prirodu. Ne postoji ništa veličanstvenije od nje. Priroda u Bukovcu i njegovoj okolini je sama po sebi prelepa. Svuda oko sela je zelenilo, cvrkut ptica i miris vazduha koji opija. Iznad sela izdiže se kraljica prirode - Fruška gora.

U Bukovcu ima mnogo raznovrsnih životinja koje često ne vidimo. Meštani, pak ne gaje mnogo domaćih životinja. U selu ima po koja kozica i ovčica koje volim da posećujem u svom komšiluku. Najviše imamo ljubimaca, psića i mačaka, i po koju egzotičnu životinju. Mi mnogo volimo životinje. Naravno da treba da brinemo o životinjama, bilo koje da su vrste. One su bitne nama koliko i mi njima.

Naravno, moje mesto ima i mane kao i svako drugo. Neki ljudi bacaju mnogo smeća u prirodu. Puno se štetnih gasova izbacuje, pogotovo zimi. Teško mi je da priznam, to radi upravo čovek, među nama, koji ne mari mnogo za prirodu. Pored loših strana imamo, takođe,  više izletišta u okolini sela, za šetnju i odmaranje u prirodi. Volela bih da se zagađenje što pre reši  i da svi zajedno lepše i zdravije provodimo slobodno vreme u prirodi.

Moje selo postane posebno čarobno u jesen kada se lišće na granama zašareni i zimi kada ga prekrije svetlucavo-beli prekrivač, i tada ga volim još više.

Mentor Danica Pušković

LIPOLIST- Magdalena Topalović, 6. razred, OŠ „Vojvoda Stepa“ – Lipolist

U početku Bog stvori nebo, zemlju, biljni i životinjski svet i pokloni čoveku. Na obroncima Cera nalazi se selo sa drvoredom „svetog slovenskog“ drveta lipe, Lipolist. Guste krošnje, cvetovi žućkasti, mirisni, odgovorni su za čist vazduh u Lipolistu. Moj pradeda je još davno dobio ideju da posadi nešto što će značiti budućim generacijama u selu, a to su bile lipe i ruže. Nekada su ljudi bili srećni i uživali u mirisu, hladu ali su vremenom tu sreću počeli da gube. Za lepotu treba žrtvovati ali ljudi su izgubili poverenje u prirodu. Zbog svoje lenjosti traže mane lipama, a ne znaju da ako nemamo lipe, nema ni Lipolista.

Ružu je teško proizvesti, zahtevna je biljka ali svojim mirisom i lepotom ona izražava zahvalnost svakome ko se oko nje potrudi.

Šume gde svira najbolji orkestar posećuju lovci svake nedelje. Muziku ptica menjaju pucnji. Ne secite lipe, ne secite život, uspomene, ne činite zločin nad vazduhom koji vam daruje život. Lipe nas uče lepoti, a mi tako malo znamo.

Lipolist je moj dom. Svaka ptica, cvet koji hrabro izlazi iz pukotina betona, svaki list je član moje porodice. Trudiću se da čuvam svoje selo, daću malo sebe, a nadam se dobiti puno.

Mentor Panić Miroslav

LIPOLIST - Boško Topalović, 6. razred, OŠ „Vojvoda Stepa“, Lipolist

Na putu između Šapca i Loznice nalazi se Lipolist. Moje selo je tu ušuškano između planine Cer i ravne Mačve.

Duž glavne ulice mog rodnog mesta posađeni su drvoredi lipa, koje se u proleće okite žutim cvetovima koji šire opojne mirise. Gde god se okrenete svuda ćete naići na zelenilo, drveće i obrađene njive. Moje selo je, takođe, jedno od najmirisnijih mesta u Srbiji. U njemu su nadaleko poznati rasadnici ruža u kojima se godišnje proizvede na hiljade najlepših cvetova.

Dok polako šetate ulicama Lipolista videćete njive sa prelepim ružama koje svojim izgledom mame da im priđete, pomirišete, pa čak i uberete. Kada je lepo vreme nebo iznad mog sela je toliko plavo i čisto da te prosto tera da uživaš.

Poseban ponos svih Lipolištana je crkva stara 150 godina koja predstavlja centar skoro svih događaja u selu. Ono zbog čega najviše volim svoje selo su vredni i pošteni ljudi koji vole i čuvaju svoj zavičaj. 

Mentor Panić Miroslav

POKAŽIMO SVOM MESTU KOLIKO GA VOLIMO - Aksinja Mijin, 6. razred, OŠ „Petar Drapšin“, Turija

Turija leži na tri vode. Kroz nju protiče veliki kanal Dunav - Tisa – Dunav u koji se uliva reka Krivaja. Krivaja je mala vijugava rečica, koju najviše u proleće i jesen posećuju strastveni pecaroši. U blizini se nalazi zaštićeni park prirode Beljanska bara, jedno od omiljenih mesta nas meštana. U bari se nalazi mnoštvo vrsta riba. Na vodi i pored nje često mogu da se vide razne ptice. Pored divnih labudova, divljih patkica, sarki, mogu da se vide i razne vrste čaplji,koje stalno obleću vodu i love male ribice. U jesen je najlepše gledati kako spretna štuka vija svoj plen.

Uz vodu se nalazi i poznata staza zdravlja, gde volim da šetam sa roditeljima. Uživamo u cvrkutu ptica, šuškanju trske i zujanju bubica. Često se mogu videti ljudi koji tu oko vode peku roštilj, druže se, pecaju. Na kanalu imamo veliki drveni splav, gde volimo da provodimo vrele, letnje dane. Kupamo se, skačemo, pecamo...

Turija poseduje biblioteku koja je stara preko sto godina u kojoj radi veoma ljubazna bibliotekarka Jelena. U centru sela se nalazi stara kuća narodnog heroja Petra Drapšina, po kom je i naša škola dobila ime. Za mene je naša škola jedna od najlepših škola.

Leti vole da se svi okupe u centru kod fontane, koja baca vodu u mlazevima i da se igraju, vijaju, grickaju suncokret. Tu se nalaze i klupe i igralište za dečicu.

Svoje mesto mnogo volim i jako sam ponosna što sam njegov stanovnik. Preporučila bi svakom da ga poseti i da uživa u njegovim čarima, jer jednom ko ga bude posetio sigurno će opet doći.

Mentor Branka Pavković

MOJ TUTIN – MOJ DOM - Alima Dacić, 6. razred, OŠ “Vuk Karadžić”, Tutin

Volim putovanja i upoznavanje novih mesta, drugačijih kultura i interesantnih događaja. Putujem i po nekoliko hiljada kilometara od kuće. Međutim, uvek i svuda u srcu nosim mali kotlinski grad, koji odiše posebnošcu, lepotom, mirom i nesvakidašnjim vrlinama. Nosim moj Tutin. 

Na arapskom jeziku reč tu-tin znači dom, lokalizacija.  I zaista, moj Tutin je jedan veliki dom dobrih ljudi, domaćina i dobročinitelja. Uverena sam da tek dolazi vreme kada će ovaj grad zauzeti mesto koje mu pripada, jer puno nudi.

Tu, ispod vedrog plavog svoda, okružen rekama, šumama i zelenim pašnjiacima, svoje utemeljenje pronašao je Tutin sa svojim stanovništvom. Gradac kao bedem iznad grada, verno i uspravno stoji i pruža bajkovitu panoramu na veći deo Tutina. I leti i zimi odatle se pruža pogled koji ispunjava i najmanju želju da se uživa u čarima koje se samo odatle mogu videti.

Krenemo li vijugavom klisurom gde protiče reka Vidrenjak, uživaćemo na svežem vazduhu, okruženi stenama, okolnim šumama i cvrkutom ptica. Znam da je Tutin sa svojom okolinom jako bogato i jedinstveno mesto. Međutim, trebalo bi isticati te lepote i unapređivati razvoj turizma. Takođe, potrebno je održavanje tih mesta, a možemo se pohvaliti omladinom koja vodi računa o čistoći prirode. Često se organizuju akcije volonterskog čišćenja gradskog područja. Nedavno je otvoren Eko park u jednom naselju nadomak Tutina. Miris četinara i veliko igralište za decu, prosto mame da se provodi vreme baš tu. Časovi u prirodi postali su tradicija u našoj školi, mala zelena učionica sa drvenim klupicama i zidovima od drveća naš je omiljeni kutak. Na ovaj način produbljuje se naša veza sa prirodom koja nas okružuje, uočavamo njenu raznovrsnost i lepotu i zaboravljamo na stres.

Iako još uvijek mladi, moji vršnjaci i ja smo jednog svesni, a to je da bi trebalo što više razvijati svest o očuvanju prirode i čistoće. Kada bismo svi vodili računa, živeli bismo u mnogo zdravijem i kvalitetnijem okruženju. Nije sramota navući higijenske rukavice i sakupljati ono što nam zagađuje okolinu. Najveća je sramota bahato i nekulturno bacati i uništavati neprocjenjve vrednosti prirode.

Mentor Nerkesa Dreković