MOJE MESTO - Ladida Stanković, 4. razred, OŠ “Svetozar Marković”, Lapovo

Želim da te povedem na jedno mesto, na kome sunce sija jače, ptice najlepše pesme pevaju i sve miriše lepše i jače.

To je moje mesto, ono se zove Lapovo. Njega grle dve reke Lepenica i Velika Morava. Šaraju ga pitevi, ulice i železničke šine. Lapovo je malo mesto gde svako-svakog zna. U njemu su se upoznali mama i tata i tako nastala i ja. O njemu su pisane pesme, crtani crteži razni. Ono doziva goste razne a zatim oni postaju stanovnici stalni. Lapovo te obgrli magijom prošlosti kroz priče i muzej u njemu. A zatim upoznaš prijatelje moje i tek onda shvatiš da nisi sam u svemu. Evo stiže jesen - mirišu plodovi zreli, potoci veselo žubore i ljudi se neizmerno vole!

Ja moje mesto najviše volim jer sam rođena tu. Postoje možda i lepša mesta ali ja svoje ne bih menjala ni u snu!

Mentor Slavka Kadić

DOĐITE U KUMANE - Vanja Radišić, 4. razred, OŠ „Stančić Milan Uča“, Kumane

Moje selo Kumane ušuškalo se na severu Panonske nizije, na prostoru našeg ravnog Banata, između dva veća grada, Novog Bečeja i Zrenjanina.

Kumane se nalazi u opštini Novi Bečej. Ono je za mene posebno zato što se moje odrastanje odvija u njemu. Iako je veoma malo selo, njegovi stanovnici, moji drugari i ja, imamo sve što je potrebno da živimo mirno i bezbrižno.

U samom centru Kumana nalazi se OŠ „Stančić Milan Uča“. Veoma je lepo uređena i opremljena svim nastavnim učilima koja su jednoj školi potrebna za rad. Raspolaže kabinetima za muzičku kulturu, za biologiju, informatiku sa kompjuterima, fiziku i hemiju.

Selo ima crkvu, ambulantu, apoteku i veoma bogatu seosku biblioteku. Takođe ima park opremljen  spravama za igranje za najmlađe stanovnike.

Ljudi u mom selu su jako vredni. Mnogo zemlje se obrađuje i uzgaja stoka.

Svake godine u oktobru mesecu obeležavaju se „Dani Laze Telečkog“. U sali Zadružnog doma meštani gledaju pozorišne predstave, smeju se i tuguju sa glumcima.

Ono što ovo selo čini posebnim je hrast lužnjak, koji se nalazi na obali reke Tise u kumanačkom ataru. Njegovo stablo staro je oko 300 godina i najlepši je primerak svoje vrste u Vojvodini. Hrast je veoma zdrav i svojom lepotom vlada prirodom.

Kumane je mesto u kojem se svi poznaju i srdačno pozdravljaju. Ovo selo deo  je svih nas koji živimo u njemu, a oni koji su iz određenih razloga otišli iz njega nikada ga ne zaboravljaju i rado mu se vraćaju.

Mentor Bojana Vioglavin

ZAVIČAJU, SRCU MIO - Natalija Žarković, 4. razred, OŠ ''Dragoljub Ilić“, Dračić

Smešten među brdima, ispresecan vrtačama i šumarcima zaklonjen planinskim vrhovima, moj zavičaj, najlepši na svetu. Nalazi se u okolini grada Valjeva. Brdovit je, blagorodan, živopisan. Malo selo Bačevci skriveno je kao dragulj između valjevskih planina: Povlena, Maljena, Medvednika i Jablanika. Ispod njih izviru potoci i reke koji žure ka Gradcu i Kolubari. Usput umivaju brežuljke i veselo preskaču kamen po kamen. Zelena polja i cvetne livade u proleće izgledaju kao najlepši cvetni ćilimi. Svuda se širi miris poljskog cveća. Sa bakom berem lekovite biljke od kojih spremamo ukusne čajeve.

Prvi zraci sunca bude usnule ratare koji vredno rade. Leto okupa moj kraj suncem i bojama duge. Na sve strane odjekuje graja radosne dece i brujanje poljoprivrednih mašina.

Najlepše u mom zavičaju su prostrane bukove i hrastove šume. Svaka od njih čuva bar pojednu tajnu i šapne je slučajnim prolaznicima. Zato je vazduh u mom selu koje je na 631 metar nadmorske visine čist i zdrav. Žao mi je kada u jesen čujem zavijanje motornih testera i  udarce čekića po klinovima. Znam da tada drveće strada. Ali, nadam se da strada samo ono staro i obolelo. Iz žira koji pada na sve strane niču nove šume. I ljudi pošumljavaju svoja imanja.

Mnoga sela okružuju Valjevo, a ja živim u najlepšem od njih. Ima dosta stada ovaca koje se bele po pašnjacima. Kroz selo vijuga put, a usred sela je stara škola i lepa nova crkva. Na sve strane ima zelenila.

Male, velike, stare, nove, raznobojne kuće su razbacane po proplancima. Oko njih su okućnice i dvorišta. Naše dvorište je veliko i lepo. U proleće sadimo cveće. Dvorište nam je puno cveća i raznih ukrasnih stalaka. Volim da zalivam cveće i da ga gledam kako raste i cveta. U jesen kupim raznobojno lišće, a zimi čistim veliki sneg.

U ovom selu sam rođena i u njemu odrastam. Zato ga volim i uvek ću se u njega vraćati.

Mentor Lucija Tasić

MOJ GRAD - Janja Filipović, 4. razred, OŠ “Rifat Burdžović Tršo”, Novi Pazar

Moj grad se zove Novi Pazar. Nalazi se u jugozapadnoj Srbiji i okružuju ga planine Rogozna, Kopaonik i Golija.

Novi Pazar je još od davnina bio dobro razvijen zahvaljujući izuzetnom geografskom položaju. Krase ga mnogi kulturno-istorijski spomenici, manastiri i džamije. Jako volim svoj grad. U poslednjih nekoliko godina je izgrađeno puno novih zgrada. To mi pomalo smeta jer deca imaju sve manje prostora za igru.

Ono što mi posebno smeta je što ljudi zagađuju reke. Dokaz za to je zagađivanje reke Trnavice u mom neposrednom komšiluku. Veoma često se oseća smrad pored same reke i vrlo često neprijatni mirisi dopiru i do moje bašte. Onda moram da uđem u kuću i ne mogu da se igram. Tada sam ljuta, ali me teši misao da ćemo kad porastemo i postanemo naučnici brat i ja to moći da sredimo. Ipak, nije sve tako crno i loše.

Naš park u gradu je lepo uređen i pun zelenila, kao i rekreativni centar. Volela bih kada bi svi ljudi imali svest o tome da treba da čuvaju svoju okolinu, zasade drvo ili cveće. Grad bi tada prosto blistao.

Priroda nas upozorava svaki dan. Planeta Zemlja je naš dom, naš grad je naš dom, a mi o svom domu ne vodimo računa. Zaštitimo prirodu, zaštitimo sebe, zaštitimo naš grad i planetu Zemlju.

Mentor Nevenka Radenković  

MOJ ŠAJKAŠ - Novak Dujić, 4. razred, OŠ „Isidora Sekulić“, Šajkaš 

Moje mesto se zove Šajkaš. Nalazi se u opštini Titel u Južnobačkom okrugu. Ima oko 4.000 stanovnika.

Šajkaš ima lepo sređen centar, ulice su asfaltirane, imamo lepu školu i stalno se nešto gradi. Imamo službu koja vodi računa o čistoći našeg sela. Šajkaš je pun zelenila. Okolo se nalaze njive pune žita, kukuruza, soje. Na njivama se često može videti zec, fazan, srndać.

Blizu našeg mesta se nalazi Titelski breg. To je specijalni prirodni rezervat. On je lesna zaravan i jedino uzvišenje u Bačkoj. Najviša tačka mu je 128 metara.

Smatraju da je postojao još za vreme Panonskog mora. Tamo je vazduh predivan, uvek pirućka vetrić. Leti tamo šetam sa roditeljima i braćom, a ove zime bih voleo i da se tamo sankam. Na bregu ima preko 630 biljnog sveta, gnezdilište je za preko 100 vrsta ptica, ima ugroženih i zaštićenih insekata kao i sisara tekunica koja su vrsta veverica. Nalazi se i arheološko nalazište. Svakom ko bi došao u moje mesto preporučio bih da ga poseti.

Šajkaš nema u blizini neku fabriku koja je veliki zagađivač. Tako da smatram da je dosta čist vazduh. Naše mesto je mirno i lepo je za porodičan život. U školi sa našom učiteljicom sakupljamo čepove, stari papir, učestvujemo u raznim projektima reciklaže. Isto tako održavamo našu učionicu čistom i urednom. Pričamo na časovima o zdravoj hrani, zdravim navikama života, istražujemo kroz razne projekte prirodu. Ono što fali su ležeći policajci blizu škole,jer je saobraćaj vrlo prometan. Tada bi bilo mnogo bezbednije, za nas decu.

Poručio bih mojim vršnjacima i starijim da što više pazimo i čuvamo naše mesto, da ne bacamo smeće van kanti, da ne rušimo ljuljaške u parku. Moramo da shvatimo da je to sve naše i da se trudimo da ga još više ulepšamo.

Mentor Violeta Cvijić

PRIRODA - Dušan Kovač, 4. razred,  OŠ „23. oktobar“, Sremski Karlovci

Mesec okrugao, veliki, sjajan, lagano plovi nebeskim svodom. Ušao sam u kuću, ali sam i dalje posmatrao prirodu kroz prozor. Pored mog prozora je gnezdo ptice čiji cvrkut me budi svako jutro. Prelepa je njena pesma.

Obožavam šetnju, prirodu, opojni miris poljskog cveća. Negde u dubini šume Dvorske bašte čuo se potok koji je veselo žuborio. To je Stražilovački potok koji protiče i pored moje škole.

Priroda se probudila, sve životinje su se probudile. Pčele lete po prirodi, vredno rade i prave med u košnici.

Kako se priroda budi, tako bi trebale i razne ćudi ljudi, da ne bacaju smeće jer to nikome doneti dobro neće.

Mentor Dragica Grujić

POKAŽIMO NAŠEM SELU KOLIKO GA VOLIMO - Andrea Popin, 4. razred, OŠ  „Petar Drapšin“, Turija

Rođena sam u mirnom malom selu, okruženom rekom, kanalom i Beljanskom barom. Svoje rodno selo najviše volim jer odrastam u njemu. Na ovom našem svetu nema lepše mesto i gde god odem, uvek mislim na moju Turiju. Divna priroda i dobri ljudi moje selo čine takvim kakvo je. Život u mom selu je lep mnoge i poznate ličnosti potiču iz Turije. Oni su se svom rodnom selu odužili tako što su ga proslavili širom belog sveta.

U Turiji se održava i „Kobasicijada“, a to je manifestacija za koju se čulo u čitavom svetu.

Osećanja prema mom zavičaju vam ne mogu lako opisati, znam samo da je moje detinjstvo srećno zato što rastem na ovako lepom mestu. Plodne njive okružene vodama, zelena polja i drveće mogu se naslikati i ta slika bi bila lepa kao bajka.

Mentor Branka Pavković