Његова је кућа чврста
боје лепе и зелене,
таква му је све до уста
и носи је куд год крене.
Он је моја мила душа
деку воли, мене слуша,
дека њега грди, храни,
од невоља он га брани.
Корњачица то је моја,
срце моје, мод друг Која.
Ментор Луција Тасић