Predstava po ovom tekstu će se igrati na velikom Prolećno bazaru koji se organizuje u ovoj školi.

Nadamo se da će se tekst dopasti i koristiti drugim učiteljima, u radu sa svojim učenicima.

LIKOVI: MEDA, LIJA, ZEKA, JEŽIĆ, MIŠIĆ

Svanulo je prvo prolećno sunčano jutro , meda je pozvao stanare šume na sastanak kako bi im nešto veoma važno rekao.  Oko starog hrasta se okupila šumska družina.

Meda: Prolećni pozdrav drugari, šumski stanari!

Svi: Pozdrav!

Meda: Verujem da ste i vi kao i ja jedva čekali da počne proleće.

Svi: Jesmo!

Meda: Hajde sada lepo  da svi redom kažete šta sve vidite u ovoj  našoj šumu.

Lisica: (smejulji se) Ja vidim mladog zekana i mekanog mišića.

Meda:(pomalo ljutito)  Dobro! A ostali?

Zekan: Ja, ja  vidim sočnu koru na drveću i mlade izdanke.

Ježić: Ja vidim mladu travu i bubice kako trkčaraju po njoj.

Mišić: Ja vidim samo korenje drveća.

Medved: (Rzočarano) E, lepo baš! Svi ste videli samo ono što je vama važno.

Vidi li neko od vas nekakve promene ovde u našoj šumi?

Svi se okreću, zagledaju se, čude i odmahuju glavama.

Lisica: Ništa novo, sve je isto.

Ježić: Ti si medo veliki pa zato možda vidiš ono što mi mali ne vidimo.

Mišić: Tako je , ja samo vidim ono što je na zemlji.

Lija: Ja mogu videti i ono što je na drveću.

Zekan: Ja samo vidim ono što je ispred mene.

Medved: Ne moramo biti veliki da bismo videli ono što se treba videti. Zapravo, svi možete i videti ali ne vidite jer ste se već navikli na takvu okolinu.

Zekan: Medo, pa ti nas propituješ i želiš da znaš da nismo možda zaboravili koje sve biljne i životinjsk e vreste stanuju u našoj šumi?

Lija: ja ću prva sve da ti nabrojim. (Počne nabrajati) Nisko rastinje naše šume čine jagorčevina, kukurek....

( Meda je prekida)

Meda: Stani lijo, nisam na to mislio, Samo vas ponovo pitam da li vidite nešto sem biljaka i životinja u šumi  a da mu ovde nije mesto?

Zekan: (veselo) E , sada nam  je puno jasnije , šta od nas želiš.

Mišić: Ja ću prvi! Ja vidim puno opalog lišća i grančice drveća.

Lisica: Ha, mišiću, to je uvek u šumi.  Meni se čini da ovde ima mnogo kesa i papira od hrane koje su ljudi odložili.

Zekan: U pravu je lija, ima i praznih plastičnih flaša i čaša o koje se često i sapletem.

Meda: Bravo za vas, sve ste lepo videli. I ? Šta mislite šta trebamo učiniti?

Zekan: Moramo sve to da sklonimo iz šume.

Ježić: Svi ćemo zajedno mnogo brže i bolje da očistimo našu šumu.

Lija: Slažem se.

Mišić: I ja se slažem.

Meda: Hoćemo li da  napravimo jedno veliko prolećno čišćenje šume?

Svi u glas: Hoćemo!

Meda:  Napravićemo javni poziv za sve stanovnike da nam se pridruže kako bismo sve brže i lakše odradili.

Lija: To je sjajna ideja, ja ću pozvati sve moje prijateljice , možda im nešto iz toga i zatreba za jazbine , da iskoriste.

Zekan: Lijo, pa ti si baš maštovita, mnogo toga bismo možda mogli da iskoristimo za naše domove.

Mišić: Moji  prijatelji bi se rado priključili u akciji prikupljanja i recikliranja otpada.

Meda: To je prava reč“ Recikliranje“. Napisaćemo da je u toku akcija čišćenja šume zbog recikliranja .

Svi: Idemo! Neka proleće u našoj šumi bude lepše i veselije

Slađana Dobrota

OŠ „IVO LOLA RIBAR“

Skobalj