Knjiga "Priča o Lari" je roman namenjen starijoj deci koja rado čitaju i odraslima i pisan je u prvom licu. Lara, pas, iskreno priča svoju priču dok čitalac prati avanture običnog napuštenog psa u Barandi.

Kako autorka kaže, Lara je došla ko zna odakle i ko zna kako, jer uoči zime Baranda se volšebno popuni novim tužnim napuštenim stanarima – psima, koji su do skoro živeli u kućama naprasno sebičnih vlasnika...

Ovj roman je priča o istini, priča o bolu koji ta divna bića osećaju a u stvari vrlo malo od nas očekuju i to baš ono na šta često zaboravljamo – ljubav, kaže Nada Kljajić.

Roman je objavio Banatski kulturni centar iz Novog Miloševa 2017. godine i dobio je i književnu nagradu koju dodeljuje Banatski kulturni centar - na koju je autorka vrlo ponosna.

IZVOD IZ RECENZIJE

ROMAN O LJUBAVI I SAMOĆI - Predrag Jašović, profesor srpskog jezika i književnosti

          Rukopis romana koji je do mene došao pod radnim naslovom Priča o Lari, mogao je bez problema biti naslovaljen kao Priča o ljudima, ili O ljubavi i ljudima, ili Kad se rodiš kao pas i dubokog sam ubeđenja da bi svaki naslov od pomenutih odgovarao jer svaki od njih oslikava jednu dimenziju posmatranja i značenja sadržine ovog romana. Meni lično, posle gomile romana o mozganju, fantastici ovoga ili onoga tipa, čarobanjaštvu, vampirima i vešticama, tematika raznih rodnih jednakosti (a podsećam: Nemamo mi tu šta da izjednačavamo kad smo svi mi jednaki u Hristu), dobili smo jedan sjajan roman za decu o običnom, svakodnevnom, surovom životu jednog psa.

Nada Kljajić je spisateljica vanrednog senzibiliteta. Ona je taj senzibilitet znala i da prenese na sadržinu svog romana. Mi već odavno nemamo jedno lepo toplo štivo o domaćim živatinjama. Odavno se niko nije dosetio da zaviri u zbilju tog nasrećnog životinjskog sveta koji smo pripitomili valjda sve sa predatorskim, uzrpatorskim ciljem da nam služe. Sve smo uradili da pse dovedemo u strašnu zavisnost od ljudske vrste, ne sa ciljem da im pomognemo, već iz sitnih hedonističkih poriva ili sitno-posedničkih interesa zarad nekakve dobiti, a pri tome ne vodimo računa da su i ta bića božija makar u onoj meri u kolikoj smo i mi.

Jeste nam dato da budemo njihovi gospodari ( „Po tom reče Bog: da načinimo čovjeka po svome obličju, kao što smo mi, koji će biti gospodar od riba morskih i od ptica nebeskih i od stoke i od cijel zemlje i od svijeh životinja što se miču po zemlji“ Postanje 1,26), ali nam nije dato da budemo i njihovi mučitelji i dželati.

Zato je ovo roman sadržine koja već dugo nedostaje našim najmlađim čitaocima. Već vrlo dugo mi nemamo romane slične sadržine među našim piscima za najmlađe. Zato je on neophodan, kako na policama javnih, tako i kućnih biblioteka, kao i na policama knjižara, jer decu širom Srbije treba podsetiti šta to beše kućni ljubimac, kao što im treba vratiti parče detinjstva koje im je ravnodušnošću prema okolini oduzeto bez pitanja. U tom smislu, ovaj roman je od plebistitnog značaja i tako ga treba posmatrati.

Ovaj roman nije priča o kućnom ljubimcu i nemarnosti vlasnika. Ovo je priča o nama samima i našem odnosu prema svim živim bićima. Zato najtoplije preporučujemo ovaj roman izdavaču za štampu, a deci, mladima, učiteljima, nastavnicima i roditeljima za čitanje.

AUTORKA O SEBI

Rođena sam 1969. Udata sam i imam dvoje odrasle dece. Radim kao učiteljica (profesorica razredne nastave ) od 1994. godine u osnovnoj školi „Dositej Obradović“ Opovo, istureno odeljenje „Olga Petrov“ u Barandi gde i živim sa porodicom.

Slikam, pišem i bavim se raznovrsnim kreativnim radom, ako će to zadovoljiti moju radoznalost i želju za otkrivanjem tajni i sticanjem novih znanja. Deca su mi oduvek bila inspiracija, pa je moj posao sjajna i originalna spona u svakom pogledu, za podsticanje stvaralaštva.

Slikam  i pišem od malena ali sam prvu zvaničnu kolektivnu izložbu slika imala 1998. Od tada pa do današnjih dana  sam učestvovala  na brojnim kolektivnim i samostalnim izložbama i likovnim kolonijama. Moje slike  sa temom neobičnih ptica koje veličaju život i slobodu, su prešle odavno granice naše zemlje.

2005. godine sam objavila prvu knjigu - zbirku dečijih pesama za najmlađe čitaoce „Bašta -mašta“ i od tada su nastala još sedam književnih dela.

 Sa prvom knjgom - ukupno pet namenjenih deci

„Mesečev kamen“ - roman (2011)

„Lutka“ - roman (2012.)

„Pisma Andriji“- roman (2013.)

i „Priča o Lari“- roman (2017.)  

i tri knjige namenjene odraslima

„Igre“ - priče (2009.)

„Venčanica“- roman (2010.)

„Dok me ima“ - zbirka pesama (2015.)

Za dečiji roman „Pisma Andriji“ sam  dobila drugu nagradu „Dositejevo pero 2014“ od đaka čitaoca, a za takođe dečiji roman „Priča o Lari“ plaketu „Sima Cucić“ za dečiju književnost 2017.

Kreativan rad sa decom mi je takođe doneo mnoštvo lepih pohvala i nagrada i to u oblasti lutkarstva, pisanje dramskih tekstova, snimanje edukativnih filmova...

U svom selu organizujem  jednom godišnje književna druženja  pod nazivom „Književno veče za nadu“ od 2015. godine, do sada četiri druženja, sa brojnim i raznovrsnim gostima i učesnicima.

Većina učitelja ima interesantne hobije, moji su pored pisanja, slikanja, ples i folklor kao i grafički dizajn.